ДОЉАНИ

ДОЉАНИ, село у Хрватској, у Бјеловарско-билогорској жупанији, у близини града Дарувара. Смештено је на јужном подножју Билогоре, на око 150 м н.в., јужно од долине реке Плавнице (слив реке Чазме -- Чесме), око 6 км северно од Дарувара. Од 1910. до 1980. називало се Дољани Подборски. Године 1971. у селу је живело 954 становника, од којих су 24% били Срби, а 1991. 1.003 житеља од којих 21,8% Срба. У време грађанског рата у Хрватској број становника је до 2001. смањен на 834, од којих 4,9% Срба, а до 2011. на 762 лица у 278 домаћинстава. Тада је у селу било 337 станова.

Мирко Грчић

Православни становници у Д. бележе се још у XVI в., а 1702. било је 22 православна дома. Дрвена црква Св. Илије у Д. први пут је описана 1742. када је била обновљена на темељима старијег храма. Зидана црква саграђена је 1805. као типски једнобродни храм са полукружном апсидом и двоспратним интегрисаним звоником, једноставном омалтерисаном фасадом са плитким лезенама на бочним фасадама између којих су постављени лучно завршени прозори. Црква има улаз и на јужној страни, зидани хор и засвођена је полуобличастим сводом. Током XIX и XX в. у више наврата је обнављана. Последња значајнија обнова изведена је 1960. Најзначајнију историјско-уметничку вредност представља стари зографски иконостас из XVIII в., обнављан и вероватно пресликаван крајем XIX столећа и 1904--1905. Олтарска преграда није сачувана у целости. Четири престоне иконе сликао је бољи мајстор под доминантним утицајем украјинског барокног сликарства средином XVIII в., док су иконе у горњим зонама дело сликара наивнијег зографског ликовног израза.

Александра Кучековић

ЛИТЕРАТУРА: Д. Кашић, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Зг 1988; А. Кучековић, Уметност Пакрачко-славонске епархије у XVIII веку, Бг 2014; Сакрална баштина Срба у западној Славонији, Зг 2015.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)