ДИМОВИЋ, Ђуро

ДИМОВИЋ, Ђуро, љекар, књижевник (Јасеновац, 2. XII 1872 -- Београд, 25. XII 1966). У Будимпешти је завршио медицину (1898), потом се специјализовао за зубара у Лондону и Берлину. Као љекар радио у Јасеновцу, потом у Загребу, гдје је његова кућа постала састајалиште позоришног свијета. Године 1937. прелази у Београд. Јавио се критичким освртима на савремену српску прозу (Босанска вила, 1893): сметала му је папирнатост сеоске приповијетке и неспособност писаца да живот прикажу у „поетској истини"; убрзо је с путовања по Средоземљу слао „Писма из Шпањолске" за загребачки Србобран (као књига, Зг 1899). Његову приповједачку прозу репрезентује роман Вјереници (Зг 1900), с јаким струјама интроспективне пројекције ликова, у замршеним љубавно-вјерско-националним конфликтима на граници двију царевина уочи босанскохерцеговачког устанка. Књижевно име је изградио на позоришним дјелима (трагедија, комедија, драма у ужем смислу), с темама црпљеним из народне поезије и прозе и из житијске (средњовјековне) традиције. Иако су грађом и тематиком блиске романтизму, по конфигурацији мотива, психолошким и језичко-стилским комплексима, симболичко-алегоријском смислу, одговарају театру модерне. Иза епско-драмске радње Д. је настојао да сугерише општије етничке и етичке идеје о нашем народу, у атмосфери уједињења и под утицајем монументалног стила Мештровићеве скулптуре. Најчешће су му драме извођене у Хрватском народном казалишту: Диоба Јакшића (1913), Змија младожења (1917), Војвода Момчило (1921), Баш Челик (1925). Драма Краљевић Марко (Зг 1919) изведена је у ХНК 1930. и у Народном позоришту (Бг 1937); преведена је на чешки и играна с великим успјехом у прашком Народном дивадлу (1930). На критике с марксистичких становишта (М. Савковић) Д. истиче да је загонетку Маркове легенде разумио као дихотомију љубавног и јавног живота, у традицији Фројдових учења, додајући како „нова стварност није пучки већ магијски реализам". Драма Симеон Немања (Бг 1940) се развија око теолошко-филозофских и политичких тема: слобода/јединство, појединац/бог, стара и нова вјера, безвјерје, нихилизам, јединство народа, будућности земље. СКА је наградила драму Симеон Немања као „значајан прилог сценском оживљавању наше националне прошлости" (1940), а Савез јеврејских друштава драму Тора (Бг 1957, на енглеском).

ДЕЛА: Војвода Момчило, трагедија у три чина, Зг 1918; Драме, Зг 1933; Баш челик, Бг 1999; Ђурађ Смедеревац, Бг 1999.

ЛИТЕРАТУРА: М. Крлежа, Н. Бартуловић, „Д. Војвода Момчило", Мисао, 1920, II, 1; „Ђуре Димовића Баш челик", Књижевна република, 1924/25; М. Савковић, „Легенда о Краљевићу Марку, поводом Краљевића Марка од Ђ. Д.", СКГ, 1937, 51, 2; И. Секулић, „Случај Шћепана Малог уопште и поводом комедије Ђ. Д.", Преглед, 1939, 13/15; С. Кораћ, Преглед књижевног рада Срба у Хрватској, Зг 1987.

Д. Иванић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)