ДРУШТВО ЗА ЗАШТИТУ И ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ
ДРУШТВО ЗА ЗАШТИТУ И ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ, хуманитарно удружење основано у Београду 1879, под називом Друштво за потпомагање и васпитање сиротне и напуштене деце. После српско-турских ратова основала га је група интелектуалаца и добротвора у Србији, а то су учинили уз помоћ енглеске организације „Спасимо децу Уједињеног Краљевства". Друштво је бринуло о деци жртава рата од њихове треће године до осамостаљивања. Деца су прво била смештана у манастире, а добровољним прилозима грађана 1892. подигнут је у Београду дом за децу без родитеља. Камен темељац поставио је краљ Милан. Друштво је функционисало и током балканских и I светског рата. Године 1920. уједињењем сличних организација са подручја Краљевине Југославије настало је Друштво за потпомагање, васпитање и заштиту деце које су подржавали краљ Александар и краљица Марија. Председник Друштва све до 1946. био је професор Медицинског факултета др Александар Костић. Друштво је сарађивало са Међународном унијом „Спасимо децу" са седиштем у Женеви (The International Save the Children Union, ISCU). Године 1933. Друштво мења назив у Југословенска унија за заштиту деце и постаје чланица Међународне уније. Представница Југословенске уније Нака Спасић изабрана је 1937. за потпредседницу ISCU. Југословенска унија прихвата Декларацију о правима детета коју је на предлог ISCU усвојила Лига народа 1924. После II светског рата ISCU се удружује са Међународном асоцијацијом за промоцију добробити деце са седиштем у Белгији и мења назив у Међународна унија за заштиту деце (Union Internationale de Protection de l'Enfance -- UIPE). Југословенска унија за васпитање и заштиту деце деловала је за време окупације уз подршку Међународне уније. Влада ФНРЈ укида Југословенску унију као грађанску организацију 1947, а уместо ње почетком 50-их у оквиру Народног фронта оснивају се у свим републикама друштвене организације за заштиту деце. Оне своју делатност усмеравају на подршку развоју и васпитању деце, док хуманитарни рад преузима Црвени крст. У оквиру организација на свим нивоима делују Савети Савеза пионира који преузимају даљу надлежност над Савезом пионира. Године 1952. основан је Савез организација за васпитање и бригу о деци Југославије, а први председник била је Милка Минић. Под истим називом делује организација у Србији као чланица савезне организације. Савез организација наставља активно чланство у UIPE, све до њеног укидања 1986, и представља Југославију у Светској организацији за предшколско васпитање и Међународном центру за дечји и омладински филм. Преузима спровођење Декларације о правима детета и учествује у изради Конвенције о правима детета. Савез организација престаје да постоји 1992. Правни наследник републичке ораганизације Србије је организација „Пријатељи деце Србије" која као свој основни програм дефинише остваривање Конвенције УН о правима детета. У њеном програму рада су и организација Дечје недеље, награде „Невен" за најбоља књижевна и научна дела за децу, награда „Добра играчка".
ИЗВОР: Документација Савеза организација за васпитање и бригу о деци Југославије.
ЛИТЕРАТУРА: Н. Поткоњак, Пријатељи деце Србије: 120 година организоване друштвене бриге о деци у Србији, Бг 2000.
А. Пешикан; С. Маројевић
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)