ДОБРИЋ, Стеван (Стјепан)

ДОБРИЋ, Стеван (Стјепан), глумац, редитељ, оперетски певач (Осијек, 2. XI 1894 -- Oсијек, 2. XI 1971). По жељи оца, који је био трговац житом, и сам се бавио трговином. Пребегавши 1912. у Србију, играо је у многим путујућим дружинама, а неко време имао је и своју. Члан Српског народног позоришта у Новом Саду био је 1921--1924 (глумац и оперетски певач) и 1930--1933 (глумац, певач, драмски и оперетски редитељ и секретар). Био је и у ангажману Народног казалишта у Осијеку (1926, 1942/43). Када су у овом позоришту, због смањене субвенције, укинуте Опера и Оперета (у сезони 1926/27), чланови музичког сектора с Радославом Веснићем на челу прелазе у Београд и оснивају Београдску оперету, а са њима и Д. као значајна певачка снага и искусни редитељ (1927--1930). Наступао је и у београдским приватним „булеварским" позориштима, те у Позоришту у башти „Рибнице" Милана Бате Бандића, које је тада било веома популарно (1933/34). У току II светског рата прелази на ослобођену територију и постаје редитељ Обласног казалишта за Славонију, а касније и управља трупом VI ударног корпуса. Након рата био је члан НК у Осијеку (1945*‒*1953) у којем је 1947. и прославио 35-годишњицу уметничког рада. Истакао се као карактерни глумац и комичар, одличан пантомимичар, те у оперетским и оперским представама као музикалан певач, пријатног и јаког гласа и са смислом за складан покрет и игру. Био је Кир Јања (Ј. С. Поповић, Кир Јања); Ђура Кујунџић (Л. Костић, Максим Црнојевић); Живота (Б. Нушић, Др); Мита Крадић (Е. Тот, С. Дескашев, Сеоска лола); Сретен (М. Глишић, Подвала); Андрија (Ј. Веселиновић, Д. Брзак, Ђидо); Арган, Жорж Данден (Молијер, Умишљени болесник, Жорж Данден); Поткољесин (Н. В. Гогољ, Женидба); Бубнов (М. Горки, На дну); Фрош (Ј. Штраус, Слепи миш); Шјор Бепо (И. Тијардовић, Мала Флорами); Фери Керекеш (Е. Калман, Кнегиња чардаша); Целестен и Роберт (Ф. Хервеј, Мамзел Нитуш); Вурцбахер (С. Албини, Барун Тренк); Принципал (Б. Сметана, Продана невеста); Бруелман (Ж. Масне, Вертер). Аутор је игре у девет слика Још није касно (1936) и, с И. Ракићем, либрета за оперету Ј. Урбана Терпсихора (1939). Режије: Б. Нушић, Др, Народни посланик, Госпођа министарка, Ожалошћена породица; П. Кочић, Јазавац пред судом; Ј. С. Поповић, Кир Јања; С. Сремац, Поп Ћира и Поп Спира; Молијер, Шкртац, Умишљени болесник; Н. В. Гогољ, Женидба; Е. Калман, Кнегиња чардаша; Ф. Лехар, Земља смијешка; С. Албини, Барун Тренк.

ЛИТЕРАТУРА: Спомен-књига о педесетој годишњици Народног казалишта у Осијеку 1907--1957, Осијек 1957; Споменица СНП у Новом Саду 1861--1961, Н. Сад 1961; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Л. Дотлић, Из нашег позоришта старог, Н. Сад 1982; Репертоар хрватских казалишта 1840‒1860‒1980, I--II, Зг 1990; П. Волк, Позоришни живот у Србији 1835--1944, Бг 1992.

З. Максимовић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)