ДВОЈНИЦЕ

ДВОЈНИЦЕ, традиционални, сеоски дувачки инструмент из групе лабијалних свирала са писком. Чине га две паралелне, или према доњем крају незнатно размакнуте цеви исте дужине, израђене од једног комада дрвета (јавор, јасен, шљива, крушка...). Има облик паралелопипеда, дужине 20--60 цм, ширине до 4 цм, а дебљине 1,5--2 цм. Свака цев има писак, рупу гласницу и рупице за свирање. Према распореду рупица разликују се д. „на леву" са четири рупице на левој цеви и три на десној (западна и централна Србија и Херцеговина, где се налазе и примерци са по четири рупице на обе цеви), и д. „на десну" са четири рупице на десној и три на левој цеви (Босна, Хрватска, Далмација). Засебну врсту представља варијанта инструмента са шест рупица на десној и једном или ниједном на левој цеви, под именом двојанка/двојан (источна и југоисточна Србија). На свирали са више рупица изводи се мелодија, а на другој пратња. Укупан опсег обухвата квинту. Користе се основни регистар и октавно предувавање. На старијим примерцима тонски низ је нетемперован, а на новијим је близак темперованом, дијатонском, или је штимован у одређеном тоналитету. Д. су по традицији солистички инструмент, а у новијој пракси придружују се и народним оркестрима. У прошлости су свиране при чувању стоке и на путовању воловским колима. Чобанску свирку чине импровизације у слободном ритму, а рабаџијска/путничка свирка је фрагментарне структуре, импровизационог карактера, са секундом као битним сазвучним елементом. Ови облици имају хетерофону или бордунску фактуру. У новије време на њима се свирају песме и кола у хомофонији или бордунском двогласу. Најстарији документ о заступљености д. у Србији јесте представа свирача са двоструком свиралом на фресци Христово рођење у манастиру Градац из XIII в.

ЛИТЕРАТУРА: T. Ђукић, „O изради двојеница", Рад XVII конгреса СУФЈ, Пореч 1970, Зг 1972; Д. O. Големовић, „Градитељ двоеница Проко Пузовић", Звук, Сар., 1984, 1; A. Гојковић, Народни музички инструменти, Бг 1989; Ј. Глигоријевић, „Инструментална традиција Горње Јасенице -- свирала и двојенице", у: Сабор народног стваралаштва Србије, Топола 1992; Ј. Јовановић, „У потрази за жељеним обликом: живо присећање самоуког сеоског свирача", Музикологија, 2008, 8.

Јелена Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)