ДИНУЛОВИЋ, Душан

ДИНУЛОВИЋ, Душан, лекар, гинеколог, универзитетски професор (Градсковo код Зајечара, 30. XI 1929 -- Београд, 2. XII 2003). Дипломирао 1955. на Медицинском факултету у Београду, а потом завршио Школу резервних официра. Стажирао на клиникама Мед. ф., а затим се запослио у Седмом дому здравља у Београду. Године 1958. примљен је на Гинеколошко-акушерску клинику Мед. ф., а специјалистички испит положио 1962. Октобра 1962. је као члан медицинске екипе упућен у Алжир, а већ новембра 1962. изабран је за асистента на Мед. ф., у главном граду Алжира. Године 1963. вратио се на место гинеколога-акушера Гинеколошко-акушерске клинике, у којој је радио као лекар специјалиста и дугогодишњи начелник Одељења за лечење стерилитета (1976--1995). У звање асистента на Мед. ф. у Београду изабран је 1965. Исте године је магистрирао и био хабилитован. Докторирао је темом „Ендокринолошки и терапијски аспект идиопатске инфертилности код мушкарца" 1976, а у звање редовног професора изабран је 1988. Био је више пута на усавршавањима у познатим иностраним клиникама. Као стипендиста СИВ провео је шест месеци на Гинеколошкој клиници „Broca" у Паризу, затим у Лондону и Бристолу, а током 1973. у САД. Године 1976. као гостујући професор провео је три месеца на факултету „Chаpel Hill" (САД), а 1979. четири месеца се усавршавао у Паризу из области микрохирургије репродуктивног система. Радећи на пројекту „Исход оперативних корекција на репродуктивном систему и вантелесне оплодње", током 1986, 1989. и 1990. провео је по месец дана у Паризу, Лондону и Бристолу. Био је шеф Катедре за гинекологију и акушерство Мед. ф. у Београду. Бавио се целокупном гинеколошком патологијом и акушерством, али је посебно интересовање показао за брачни стерилитет. Један је од зачетника вантелесне оплодње и ембрио трансфера у нашој земљи. Увео је технику лапароскопске експлорације мале карлице, а потом и аспирацију јајних ћелија. Дуготрајним радом у области репаративне микрохирургије репродуктивног система допринео је развоју ове дисциплине код нас. Био је сарадник француске медицинске енциклопедије Larousse, коаутор у уџбенику Породитељство (Зг 1990) и књизи Медицинска сексологија (Бг--Зг 1988), главни уредник уџбеника Опстетриција (Бг 1996), аутор уџбеника Савремена гинекологија (Бг 2006), сарадник у монографији Partnerschaft und Sexualität im Alter (Darmstadt 1991), као и у више других уџбеника и публикација. Од 1996. је редовни члан МА СЛД, члан Удружења гинеколога и опстетричара Југославије (УГОЈ), Светског удружења гинеколога и опстетричара, Интернационалног удружења за фертилитет и стерилитет (IFFS), Европског удружења за хуману репродукцију (ESHRE), председник Југословенске секције за стерилитет и фертилитет, члан Председништва Приватне лекарске коморе Србије, члан Научног друштва Србије и др.

ЛИТЕРАТУРА: Академија медицинских наука СЛД. Биографије чланова. Суплемент II, Бг 2001; Т. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто 2005; Р. Чоловић (ур.), Наставници Медицинског факултета у Београду, III, Бг 2006.

Радоје Чоловић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)