ДАМЊАНОВИЋ, Мирко

ДАМЊАНОВИЋ, Мирко, књижевник, преводилац (Пожаревац, 20. II 1888 – Београд, 18. XI 1959). Студирао француски језик и упоредну књижевност у Женеви и Београду, а дипломирао 1912. После повлачења преко Албаније радио у српској гимназији у Ници, а потом као службеник Међународног црвеног крста у Женеви. Био је судски писар и царински чиновник у Шапцу и Крушевцу (1907–1908), те суплент и професор гимназије у Крушевцу (1912–1914, 1921–1923) и Београду (1923–1946), са прекидом у II светском рату, када је био у немачком логору. Објављивао је песме, приповетке и књижевне приказе у домаћим листовима и часописима од 1903. Један је од оснивача Kњижевног клуба „Косово" (1926–1929) и Клуба независних књижевника (1929–1941). Уређивао је и издавао лист Ђачка дружина (Кш 1923, Бг 1928–1929). Аутор је Француске читанке с граматиком I–IV за средње школе (Бг 1922) и приручника Француски неправилни глаголи (Бг 1922). Превео је с немачког Ратне новеле Д. фон Лилиенкрона (Мостар 1906) Први је преводио радове Ота Вајнингера (Полни проблеми и друге мисли, Бг 1924). Са М. Ђуричићем приредио је Антологију српске ратне лирике (Бг 1926). После пригодних и родољубивих песама пише под утицајем француских симболиста и песника српске модерне (сонет и песма у прози). У његовој интимистичкој лирици преовлађују суморна расположења, умор и меланхоличне исповести, али и циничан однос према животним тешкоћама и свакодневним поразима. Известан број песама му је компонован.

ДЕЛА: Прве песме, Бг 1904; Интимне строфе, Кш 1921.

ЛИТЕРАТУРА: В. Живојиновић, „Интимне строфе", Мисао, 1921, III, 7; Ж. Милићевић, „Интимне строфе", Политика, 28. VIII 1921; В. Јоксимовић, Књижевност пожаревачког краја, По 2014.

Велиша Јоксимовић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)