ДМИТАР

ДМИТАР, војвода (? -- ?). Један од најмоћнијих великаша у области Драгаша и ктитор цркве Вазнесења Христовог у Штипу. Титула војвода сведечи о запаженој војној каријери овог великаша. Д. је био близак рођак породице Драгаш, а господин Константин га у два документа назива својим вољеним рођаком и братом. Деловање овог истакнутог властелина везује се за девету деценију XIV в. и за простор око града Штипа у чијој је близини имао баштинске и стечене поседе. Д. се помиње 1381. као милосник на повељи којом Константин Драгаш Хиландару потврђује посед манастира Св. Арханђела у Леснову. Много су значајније две повеље из 1388/89. којима господин Константин потврђује вољу тада већ упокојеног Д. Своју задужбину, цркву Св. Вазнесења у Штипу, Д. је подигао на свом поседу који је раније купио и обдарио ју је селима, воденицама, вртовима, као и потчињеним људима. Другом повељом Константин потврђује жељу војводе Д. да манастиру Хиландар дарује неколико села. Ради се о селима Козијак са метохом, виноградом, млином и воћњаком, затим Рурак и Криви Дол. Споменута добра војвода је раније добио од Константина Драгаша за верну службу. Син војводе Д. Дабижив је после очеве смрти приложио извесне дарове манастиру Архиљевица. У забелешци на једном од преписа Архиљевичке повеље записани су подаци о смрти војводе Д., његове супруге и деце, као и прилози ове породице. Присуство чланова породице војводе Д. у највећој задужбини Драгаша сведочи о њиховим блиским везама. У историографији су присутна и мишљења да је породица овог великаша сахрањена у Архиљевици. Са војводом Д. се доводи у везу и ктиторски портрет у цркви Св. Ђорђа у селу Козјак. Ипак, премало је података да би се могли изнети поуздани закључци о два последња запажања.

ИЗВОРИ: С. Новаковић, Законски споменици српских земаља средњег века, Бг 1912; P. Lemerle, G. Dagron, S. Ćirković (ур.), Actes de Saint-Pantéléèmôn, Paris 1982; Ж. Вујошевић, „Повеља господина Константина Драгаша Хиландару о поклонима војводе Дмитра", ССА, 2010, 9; В. Алексић, „Два преписа хрисовуље Стефана Душана за манастир Архиљевицу", ССА, 2013, 12.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ћирковић, „Штип у средњем веку", у: Зборник на трудови посветени на академик Михаило Апостоловски по повод 75-година на живот, Ско. 1986; М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997; Х. Матанов, Княжевство на Драгаши, София 1997; М. Шуица, Немирно доба, Бг 2004; М. Живојиновић, „Драгаши и Света Гора", ЗРВИ, 2006, 43.

Марија Копривица

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)