ДEЛОВОДНИ ПРОТОКОЛ

ДEЛОВОДНИ ПРОТОКОЛ, књига у коју се уписују (евидентирају) подаци о службеним радњама и предметима органа државне управе и организација који врше јавна овлашћења, према јединственом разврставању (класификацији), хронолошки и по редним бројевима. Уписивање наведених чињеница у скраћени деловодник (д. п.) саставни је део канцеларијског пословања државних органа управе, организација и јавних предузећа кад врше јавна овлашћења. Уредба о канцеларијском пословању органа државне управе (СГ РС, 80/92) регулише канцеларијско пословање органа државне управе (министарстава и посебних организација), а примењује се и на службу Народне скупштине, председника Републике и Владе, органе аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе када врше поверене послове државне управе из оквира права и дужности Републике, као и на предузећа и друге организације кад врше јавна овлашћења (члан 1). Основна евиденција о службеним радњама (актима) и предметима по основу јединствених класификационих ознака води се по систему картотеке, скраћеног деловодника или путем аутоматске обраде података. Скраћени деловодник као минимум података садржи: класификациони знак из јединствене класификације аката и предмета по материји, основне податке о пошиљаоцу и примаоцу, податке из којих се може утврдити где се предмет односно акт налази у току његове обраде до архивирања. Вођење скраћеног деловодника и разврставање аката и предмета према материји и децималном систему детаљније је прописано „Упутством о канцеларијском пословању органа државне управе" (СГ РС, 10/93 и 14/93). Послови судске управе (и евиденција о службеним радњама и судским предметима), унутрашња организација и рад суда (одвојени су од суђења) регулисани су Судским пословником (СГ РС, 110/09, 70/11 и 19/12). Посебан историјски значај има д. п. Карађорђа Петровића. Вођен је хронолошким редом од 21. V 1812. до 5. VIII 1813. У д. п. је, под посебним редним бројевима, наведено коме је Карађорђе Петровић упућивао писма. Битна садржина писама је, у највећем броју, навођена у д. п. и на њих се историчари поуздано ослањају у недостатку изворних писама.

ИЗВОР: „Уредба о канцеларијском пословању органа државне управе", СГ РС, 80/92; „Упутство о канцеларијском пословању органа државне управе", СГ РС, 10/93, 14/93.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Арсенијевић Баталака, Историја српског устанка, 2, Бг 1899; Р. Гузина, Општина у Кнежевини и Краљевини Србији, I део 1804--1839, Бг 1966; Група аутора, Историја српског народа, V, 1, Бг 1981; M. Недељковић, M. Станковић, Деловодни протокол Карађорђа Петровића, Кг--Топола 1988.

И. Бабић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)