ДИСТРИБУТИВНИ СИСТЕМИ
ДИСТРИБУТИВНИ СИСТЕМИ, делови електроенергетског система (ЕЕС), који имају задатак да снабдевају потрошаче довољним количинама електричне енергије, повезујући тачке напајања д. с. (трансформаторске станице на граници са преносним мрежама) са тачкама прикључења крајњих купаца (потрошача). Снабдевање при томе треба да је поуздано, односно сигурно, и да се квалитет испоруке обезбеди на економски прихватљив начин. Д. с. захтевају велика инвестициона улагања која се крећу и до 30% од укупних улагања у ЕЕС и због тога је од посебног значаја да се и у планирању развоја д. с. и у експлоатацији налазе оптимална техничко-економска решења. У д. с. високи преносни напони се трансформишу на средње напоне -- СН (10 и 20 kV), а затим додатно на ниски напон -- НН (0,4 kV) који је довољно безбедан за крајње купце. Кључни елементи д. с. су водови и трансформатори, лоцирани у трансформаторским станицама, у којима се од опреме налазе и комутациони уређаји (прекидачи, растављачи снаге, растављачи, уређаји са функцијом аутоматског поновног укључења, итд.), као и мерни и управљачки уређаји са комуникационим везама. Функционално се са д. с. управља из диспечерских центара. Дистрибутивне мреже се условно могу поделити на градске (типично кабловске мреже), приградске (са типично самоносећим кабловским снопом или надземним водовима), сеоске мреже (са голим проводницима на надземним водовима) и индустријске мреже. Код пројектовања и експлоатације елемената д. с. мора се пажљиво водити рачуна о термичким границама опреме, као и о граничним напонским напрезањима која могу да угрозе изолацију. Концепције СН и НН мрежа крећу се од радијалних до петљастих, али са токовима снага доминантно у смеру потрошње. Задаци експлоатације и управљања заједно са задацима планирања чине главне активности у д. с. У свим задацима анализирају се показатељи поузданости, сигурности и економичности различитих решења уз паралелно проверавање опреме уграђене у д. с. Оптимално планирање развоја д. с. подразумева прогнозу очекиване потрошње и дефинисање категорија потрошње (термички уређаји, осветљење, моторни погон, итд.) са њиховим факторима једновремености. Мреже се пројектују у зависности од значаја потрошача који се снабдевају према сигурносним критеријумима једноструког, односно двоструког квара. Сигурносни принцип једноструког квара подразумева да ће д. с. по испаду једног елемента наставити да ради у границама нормалног рада. Одавде следи да је принцип двоструког квара осетно скупљи. Дистрибуирана производња електричне енергије постаје све утицајнија у савременим д. с. Она поред обновљивих извора енергије (малих хидроелектрана, соларних електрана и електрана на ветар) обухвата и когенеративну производњу електричне и топлотне енергије. Делатност дистрибуције електричне енергије у Србији обавља се у пет привредних друштава: „Електровојводина", Нови Сад; „Електродистрибуција Београд", Београд; „Електросрбија", Краљево; „Центар", Крагујевац и „Југоисток" Ниш. Оснивањем привредног друштва „ЕПС Снабдевање" средином 2013. раздвојене су делатности снабдевања (комерцијални аспекти) и дистрибуције (мрежни аспекти) електричне енергије. Ово привредно друштво је сада једини јавни снабдевач тарифних купаца, односно купаца који електричну енергију купују по регулисаним ценама. Ово су први кораци увођења тржишта у сектор електроенергетике.
ЛИТЕРАТУРА: Н. Рајаковић Анализа електроенергетских система, I, II, Бг 2002, 2008; Н. Ра-јаковић, Д. Тасић, Дистрибутивне и индустријске мреже, Бг 2008.
Н. Рајаковић
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)