ДЕМОГРАФИЈА

ДЕМОГРАФИЈА (грч. dh'mo": народ, grav fein: писати), интердисциплинарна наука која проучава стање, територијални распоред и промене структура становништва. Основне компоненте д. су рађања, умирања и просторна покретљивост становништва. Ова научна дисциплина најуже је повезана са статистиком, географијом, економијом, социологијом и медицином. Водећа научна установа у Србији која се бави д. је Центар за демографска истраживања Института друштвених наука (ЦДИ) у Београду, основан 1962. Оснивач и први управник Центра био је Милош Мацура (1962--1963), којег је наследио Душан Брезник (1963--1985), а онда су управници били: Мирољуб Ранчић (1985--1987), Драгана Аврамов (1987--1991) и Мирјана Рашевић (од 1993). Бранислав Стојановић, Мирољуб Ранчић и Мила Богосављевић су привремено вршили ову дужност током 1992--1993. Рад и развој Центра заснива се на задацима прокламованим приликом његовог оснивања. То су истраживање развитка становништва, унапређење демографске мисли и развој научне методологије у овој области. Отуда је програм рада константно широко постављен и обухвата активности на комплексном сагледавању стања, тенденција и проблема становништва Србије и њеног окружења. У том смислу проучавају се све појаве демографског развитка, њихових тенденција, детерминишућих фактора, законитости у кретању и очекиване промене у догледној будућности. Посебно се идентификује и истражује проблем развитка становништва Србије и указује на могуће демографске, економске, социолошке и друге последице у областима у којима је присутан популациони фактор. У низу тема које се истражују заступљена је просторна компонента, као и етничка димензија код појава у којима је она важан узрок њихових манифестација. Налази квантитативних и квалитативних анализа служе с једне стране као извор потребних знања за унапређење теоријско-методолошког оквира, а с друге стране за усмеравање политичког деловања у овој сфери. Најзначајнији реализовани пројекти ЦДИ су „Фертилитет становништва и планирање породице у Југославији" (1980), „Искуства популационе политике у свету" (1996), „Развитак становништва Србије 1950--1991" (1995) и „Развитак становништва Србије 1991--1997" (1999), „Демографске претпоставке и перспективе развоја становништва Србије у условима савремених социо-економских процеса" (2006--2010), „Managing Migration and its Effects in South-East Europe" (2012--2014) и „Истраживање демографских феномена у функцији јавних политика у Србији" (2011--2018). Резултат рада на различитим пројектима чији је носилац био Центар је 70 издатих књига, од тога 34 монографије и 36 публикација са два или више аутора. Од 1963. Центар издаје научни часопис Становништво. У протеклим деценијама у часопису је своје радове објављивало више од 100 аутора из целе бивше Југославије. Угледу и значају часописа су, својим радовима, допринели и демографи из света, укључујући и најпознатије истраживаче из науке о становништву.

Најшире струковно удружење у овој области је Друштво демографа Србије (ДДС) које је почетком 2009. имало 109 чланова и 97 чланова који су имали студентски статус. Готово петина чланова је из иностранства (БиХ, Француска, Грчка...). Први председник ДДС био је Бранислав Ђурђев (1992--2011), а од 2011. на овој функцији је Биљана Радивојевић. Основне активности ДДС везане су за популаризацију д., а од свог оснивања бави се организовањем и реализацијом научних истраживања из д., као и издавачком делатношћу. Најзначајнији пројекти ДДС су монографије о становништву и домаћинствима према пописима 2002. и 2011. Од 1990, заједно са ЦДИ, ДДС је суиздавач научног часописа Становништво, а од 2000. и билтена Демографски преглед (заједно са Министарством рада и социјалне политике и ЦДИ). ДДС је 2005. било и суорганизатор међународне научне конференције „Migrations, Crises and Recent Conflicts in the Balkans" (85 учесника из 18 земаља). Сваке године одржава се и традиционална трибина ДДС на којој се представљају резултати демографских истраживања или разматрају одабране теме које се односе на актуелни демографски тренутак Србије. У Бањалуци је од 2001. регистровано удружење Центар за демографска истраживања. Међу разним часописима који објављују радове са демографском тематиком најзначајнији су: Демографски зборник, Становништво, Зборник Матице српске за друштвене науке, Демографија и Демографски преглед.

На Филозофском факултету у Београду 1959. уведена је д. као посебан предмет, а у 1960-им годинама д. је уведена као предмет под различитим називима: Д., Географија становништва, Демографска статистика, на основним студијама на Катедри за географију Природно-математичког факултета, Економском факултету и Факултету политичких наука у Београду. У периоду 1970--1990. последипломска настава из д. била је организована и у Центру за мултидисциплинарне студије у Београду. Нови квалитативни корак у стварању едукативне основе за развој науке о становништву у Србији је формирање основних академских студија Д. на Географском факултету у Београду 1999. Основним студијама касније су придружене и мастер студије и докторске студије Д. Истовремено или са временским помаком д. почиње да се предаје у оквиру студија социологије, географије и/или економије и на другим универзитетским центрима у Србији и Републици Српској. На Универзитету у Новом Саду д. се слуша на ПМФ на студијским програмима дипломирани професор географије и дипломирани географ у оквиру предмета Географија становништва, Историјска д. и Демографски модели. На докторским студијама слуша се у оквиру предмета Популациона политика и планирање породице, као и Утицај демографских трендова на развој туризма. У Центру за просторне информације Војводине овог факултета урађено је више регионално-демографских студија општина и градова. На ФФ у оквиру студијског програма Социологија д. је изборни предмет. Универзитет заједно са Матицом српском и Покрајинским секретаријатом за здравство, социјалну политику и д. сваке три године организује међународни симпозијум о демографској проблематици. На Универзитету у Нишу д. се предаје на ПМФ на студијском програму Географија у оквиру предмета Географија становништва. На мастер студијама на студијском програму Мастер географ она се слуша у оквиру предмета Становништво света. На ФФ д. се јавља као изборни предмет на студијском програму основих академских и мастер академских студија Социологије. На Универзитету у Бањалуци на ПМФ д. се слуша на студијским програмима Просторно планирање и Географија у оквиру предмета Становништво у просторном планирању, Географија становништва и Популациона динамика. На мастер студијама географије слуша се у оквиру предмета Демографски модели. На студијском програму Социјални рад -- мастер студије на ФПН јавља се у оквиру предмета Д. са друштвеним статистикама. На истом факултету на основним студијама студијског програма Социологија студенти слушају предмет Социјална д. У периоду 1999--2002. на ПМФ у Бањалуци постојао је Одсек за д. на којем су студије завршиле три генерације студената који су стекли академско звање дипломирани демограф или дипломирани географ-демограф. На набројаним факултетима одбрањено је више магистарских, односно мастер радова, и докторских теза из д.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Брезник, Демографија, Бг 1980; Б. Ђурђев, Основне технике у демографији, Н. Сад 2001; Б. Албахари, В. Јовановић, Библиографија издања Института друштвених наука 1957--2007, Бг 2007; Библиографија издања Института друштвених наука 2007--2011, Бг 2012; М. Рашевић, „Развој демографије у Србији", Социолошки преглед, 2012, 46, 3--4.

Б. С. Ђурђев; М. Рашевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)