ДОШЕНОВИЋ, Јован
ДОШЕНОВИЋ, Јован, пјесник (Почитељ код Госпића, 20. X 1781 -- Будим, око 1813). Као свештеничко дијете, школован у родитељској кући, па 1795. одлази у манастир Крупу, код стрица Јосифа. У Задру похађа италијанске и латинске школе, у Падови стиче докторат филозофије (1806). Борави у Трсту (1806--1809), гдје се бави трговачким пословима, припремајући грађу за приручник из аритметике. Овдје објављује пригодну пјесму посвећену устоличењу горњокарловачког епископа Мојсија Миоковића (1807). Почетком 1809. прелази у Будим, објављује Численицу (Будим 1809) и збирку Лирическа пјенија (Будим 1809). Предговор збирци се узима као први пјеснички манифест у српској књижевности. Писан под утицајем италијанске пјесничке традиције, указује и на путеве савремене српске поезије, противно класицистичкој оријентацији: залаже се за народни језик и силабички стих. Д. збирка, прва књига поезије у српској књижевности XIX в. (љубавне пјесме, сонети, оде, молитве, дидактичне пјесме), састоји се од превода/прерада (посрба) италијанских пјесника (Виторели и Касти) и његових творевина, међу којима се издвајају сонети. Као израз озбиљног поимања актуелних питања српске версификације и путева развоја српске лирике, збирка и оглед постављају Д. у ред родоначелника српске поезије. У препородном духу он ради на стварању домаће терминологије за пјесничке облике и за појмове из математике и новчаних послова, вјерујући у побједу српског језика над црквенословенским. Иако је баштиник италијанске традиције, он је не узима као норму (попут класициста према античким ауторима) него као подстицај и путоказ у афирмисању српског језика и српске лирике. Несумњиво Доситејев сљедбеник (по мислима о напретку, борби против заосталости и духовне тромости и по увјерењу у побједу народног језика), отварао је пут ка модернизацији српске лирике. Сабране песме (Бг 2005) приредио и пропратне текстове написао Д. Иванић.
ЛИТЕРАТУРА: Д. Николајевић Оклобџија, Чланци и прилози о српској књижевности XIX века, Н. Сад 1914; С. Петровић, „Студије о Пачићевом канцонијеру", II, ЗМСКЈ, 1976, 24, 2; И. Јовичић, Књижевна хрестоматија: Из културне баштине српског народа у Хрватској, Зг 1979; М. Павић, Историја српске књижевности, 4, Предромантизам, Бг 1991; Ж. Ђурић, Српско-италијанске књижевне и културне везе од XVIII до XX века, Бг 2012; М. Окука, У вртлогу матице, Зг 2014; Н. Савковић, Јован А. Дошеновић: између италијанских утицаја и српског надахнућа, Н. Сад 2018.
Д. Иванић
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)