ДАВИДОВИЦА

ДАВИДОВИЦА, манастир на Лиму, у близини Бродарева, с храмом посвећеним Богојављењу. Назван је по свом оснивачу, старцу Давиду, пре монашења жупану Димитрију, другом сину великог кнеза Вукана, односно унуку Св. Симеона Немање. Он је 30. IX 1281. закључио у Дубровнику уговор с познатим градитељем и клесаром Десином де Риса о изградњи цркве у Бродареву, у жупи Љубовиђи, за 150 перпера. Један други документ сведочи да је Десина притом рачунао на помоћ свога сина Влаха. Дубровачки градитељ подигао је старцу Давиду једнобродни храм невеликих димензија, подељен пиластрима на три травеја и на истоку завршен апсидом, полукружном и споља и изнутра. Над средишњим травејем уздиже се купола ослоњена на подужне и попречне луке надвишене и преломљене у темену, док је прелаз из квадратне основе травеја у кружну основу кубета изведен помоћу правилних сферних пандантифа. Тамбур има шест лучно засведених прозорских отвора, а са спољње стране био је подухваћен кубичним постољем. Источни и западни травеј били су засведени полуобличастим сводовима, надвишеним и преломљеним у темену. Ктиторски гроб, обележен каменим блоком у виду зарубљене пирамиде, налази се уз јужни зид западног травеја. Накнадно, негде крајем XIII или почетком XIV столећа, уз бокове цркве дограђена су два параклиса правоугаоне основе. Они су паром пиластара подељени на наос надвишен куполом и олтарски простор с апсидом на истоку. Параклиси се од главног дела цркве разликују и по томе што су сви њихови луци били полуобличасти, а апсиде и тамбури су им споља вишестрани. На основу остатака живописа могло се закључити да је северни параклис посвећен Св. Димитрију. У непознато време пред црквом је дозидана припрата, готово квадратне основе и засведена. Након тога дозидано је на западној страни још једно постројење, вероватно трем с дрвеном горњом конструкцијом. У цркви је, осим ктиторског гроба, откривен већи број других гробова и надгробних плоча, од којих је неколико обележено рељефом у облику штита. Реч је вероватно о елементима грба ктиторске породице. Натпис на једној од њих сведочи да је означавала гробно место Димитрија Вратка. Сматра се да је у питању жупан Вратко који је био Давидов унук, а отац кнегиње Милице, жене кнеза Лазара Хребељановића. У највишим зонама наоса и северног параклиса сачували су се остаци зидног сликарства, некада видљиви и у јужном параклису. У главној куполи биле су насликане фигуре пророка, а у пандантифима и између њих, јеванђелисти са њиховим симболима, попрсја пророка обухваћена лозицом, Керамида, Мандилион и ликови Христа Анђела великог савета и Христа Емануила. У поткуполним луцима представљени су мученици. Јеванђелисти су сликани и у пандантифима јужног параклиса, где су на поткуполним луцима приказане свете жене. Тамбур северног параклиса заузимали су ликови анђела, а у пандантифима су насликани свети мелоди. На луцима су фигуре мученика, док је у своду остатак циклуса житија патрона -- Св. Димитрија. Све то сликарство потиче из времена након обнове Пећке патријаршије и датује се у крај XVI столећа.

Драган Војводић

Манастир је више пута страдао, први пут у XV в. када су Турци опустошили и Милешеву, али се након тога опоравио. Крајем XVII в. поново је опљачкан, порушен и напуштен, али је доста добро сачуван све до 30-их година XX в. Тада је остао без крова па је живопис неповратно пропао. Обновљен је 1998, а освећење је извршио патријарх Павле док је администрирао милешевском епархијом.

Радомир Милошевић

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђоровић, „Црква у Бродареву", Старинар, 1932, 77--80; А. Дероко, „Давидовица", ГСНД, 1932, 11; Ј. Нешковић, „Црква манастира Давидовице на Лиму", Саопштења, Бг, 1961, 4; М. Чанак Медић, „Да ли је Давидовица изгледала као гробне цркве Немањића?", Саопштења, Бг, 1981, 13; Архитектура друге половине XIII века, I, Бг 2006; Д. Војводић, „Зидно сликарство Давидовице: допуне у ишчитавању тематског програма и датовање", Зограф, 2015, 39.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)