ДОРИЋ, Катарина Каћа

ДОРИЋ, Катарина Каћа, глумица (Бачко Градиште, 26. II 1937). Глуму је дипломирала 1959. у класи проф. Т. Танхофера, Ј. Путника и М. Маричића на Академији за позоришну уметност у Београду. Одмах постаје члан Народног позоришта у Сарајеву у којем остварује изузетно успешну и плодну каријеру као Офелија и Виола (В. Шекспир, Хамлет, Богојављенска ноћ), Кате (М. Држић, Трипче де Утолче), Касандра (Ж. П. Сартр, Тројанке), Соња и Маша (А. П. Чехов, Ујка Вања, Три сестре), Хеда Габлер (Х. Ибзен, Хеда Габлер), Барбалина (М. Фриш, Андора), Антоанета (М. Фриш, Биографија и игра), Слушкиња (Ж. Ж. Русо, Освета руске сиротице), Сарка и Живка министарка (Б. Нушић, Ожалошћена породица, Госпођа министарка) и др. Играла је и у Камерном театру 55 (Ж. П. Сартр, Прљаве руке, Џесика; Е. Олби, Деликатна равнотежа, Клер; М. Жалица, Пас који пјева, Бошка; Ф. М. Достојевски, Идиот, Настасја Филиповна; Х. Триан, Ноћ убица, Беба; Н. Алиспахић, Хасанагиница, Мајка; М. Гавран, Чехов је Толстоју рекао збогом, Софија), те Сарајевском ратном театру САРТР (И. Штикс, Брашно у венама, Надиа, награда за најбољу глумицу на фестивалу МЕСС 2015; Љ. Остојић, Све се некако преживи, осим смрти, Госпођа Мама). Глумица изузетног сценског сензибилитета, темпераментна, маштовита, подједнако успешна у класици и модерној драми. На сарајевском фестивалу МЕСС освојила је пет награда. Прву награду критике добила је за приповедање Малог принца, представе коју је изводила десетак година у различитим варијантама. Играла је у филмовима Quo vadis Živorade (М. Ђука-новић, 1968), Нека далека свјетлост (Ј. Ле-шић, 1969), Ти си то (М. Билбија, 1981) и Руско примирје (Д. Марјановић, 1994). Њене режијске поставке игране су у Камерном театру 55 (Д. Угрешић, Штефица Цвек у раљама живота; К. Трифковић, Љубавно писмо и Честитам; анонимни дубровачки песник, Љубовници), сарајевском Позоришту младих (Л. Сепулведа, Како је мачак научио галебицу да лети, Н. Величковић, Царев водоноша и цар Бумбар, Скапино, Аладин) и Народном позоришту у Мостару (Селма Диздар Церовић, Ђаурко моја). Педагошким радом почела се бавити у Драмском студију при Камерном театру 55, а затим је била професор глуме на Одсјеку за опћу књижевност и сценске умјетности Филозофског факултета у Сарајеву. Изузетно је значајан и њен глумачки ангажман на некадашњем Радио Сарајеву (радио-драме, хумористичке емисије, интерпретирање поетских садржаја). Била је иницијатор оснивања Покретног позоришта које, упркос краткоћи трајања, означава различитост у босанскохерцеговачком театру.

ЛИТЕРАТУРА: J. Лешић, Р. Бесаровић, Народно позориште Сарајево 1921--1971, Сар. 1972; K. Dorić, „My creation of Živka, the cabinet ministers wife", Scena, 1991, 14; Г. Гојер, „Самозатајна Настасја Филиповна", Taчнo, 7. VIII 2015; Ђ. Крајишник, „Каћа Дорић: Зa Фестивал нико није био плаћен", Oслобођење, 28. IX 2018.

В. Крчмар

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)