ДОБРСКО СЕЛО

ДОБРСКО СЕЛО, племе у Црној Гори. Вук Караџић помиње га под називом Добарско село. Једно од пет племена у Ријечкој нахији, која је била део Старе Црне Горе. Његову основну територију и старо средиште чини предео истог имена, који представља дубоку и пространу котлину, окружену са свих страна брдима и планинама, на западу Границом и Вртијељком, на југу Цеклинштаком, на истоку Мекавцем и на северу Добрштаком. Пошто та котлина представља малу географску област, затворену са свих страна, а такође и окружену већим и јачим племенима Катунске и Ријечке нахије -- Цетињанима, Цеклином и Љуботињем -- припадници племена били су ограничени на своју малу територију. Међутим, успели су да je прошире на начин који није био уобичајен за племенски начин живота. У XVII в. племена Цеклин и Бјелице водили су велике борбе око територија. Добрско племе је помагало Цеклину и када су успели да прогнају Бјелице, као награду су добили један део отетог земљишта које су успели да поврате, а који се налазио на територији Цеклина. Тај део је удаљен и налази се на североистоку од њихове племенске области, са свих страна окружен насељима племена Цеклин. Он се по својим новим становницима зове Добрска Жупа. Жупа се држала заједно са Д. С. и наставила да гаји једноплеменске односе. Са Цеклињанима имају заједничког свештеника, али имају своју цркву. Одржавању овог јединственог случаја допринели су добри односи са Цеклињанима, као и јачање државе у другој половини XIX в. која је спречавала насиља јачих племена над слабијима. Д. С. и Цеклин некад се називају и Горње и Доње Добро, што одговара њиховом географском положају. Управо под називом Горње Добро, Д. С. се помиње у повељи Ивана Црнојевића из 1485. Етимолошки, стари назив се доводи у везу с изузетно добрим квалитетом земљишта. Главни део припадника овог племена чине два велика братства, која су уједно и његови најстарији становници: Горњевучани и Добриловићи. Од 168 домова, колико их је почетком XX в. било у целом племену, у Д. С. било је 124 (од тога 42 Горњевучана и 34 Добриловића), а у Добрској Жупи 44 дома (од тога 27 Добриловића и 9 Горњевучана). Савремени развој доноси промене у традицијском начину живота и опадање племенских веза. Данас територија на којој је некад било племе Д. С. припада општини Цетиње. Насеље Д. С. се налази у непосредној близини овог града. Број становника је мали, али се на пописима примећује пораст од 1991. до 2003. са 97 на 132 становника, просечне старости 46,5 година. На попису из 2011. Д. С. имало је 63, а Добрска Жупа 57 становника.

ЛИТЕРАТУРА: А. Јовићевић, Ријечка нахија у Црној Гори, Бг 1910; Ј. Ердељановић, Стара Црна Гора, етничка прошлост и формирање црногорских племена, Бг 1926.

М. Прелић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)