ДИМИТРИЈЕВИЋ, Борислав

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Борислав, архитекта, дизајнер (Подгорац код Бољевца, 8. IV 1934 -- Барајево код Београда, 30. I 2016). Дипломирао архитектуру и дизајн 1967. на Академији примењених уметности у Београду, у класи Ђорђа Крекића и Момчила Белобрка. Каријеру је започео као дизајнер и пројектант ентеријера, учествујући на симпозијумима проналазаштва и смотрама индустријског дизајна у Загребу, Љубљани и Новом Саду. Студијски се усавршавао у Паризу, Лондону и Милану. Члан УЛУПУДС-а постао је 1970. У полетној фази развоја југословенске индустријске производње Д. је радио у новоформираним бироима за дизајн (фабрика текстила „Тимочанка" у Зајечару 1957, фабрика порцелана у Зајечару 1958--1968, фабрика алатних машина „Иво Лола Рибар" у Железнику 1968--1969, фабрика ЕИ „Сутјеска" 1970). Као архитекта пројектант радио је у „Народној радиности" (1971--1992). У Заводу за заштиту споменика културе Републике Србије био је ангажован на конзервацији и рестаурацији манастира Љубостиња (1968). Уз пројекте ентеријера пословних и спортских објеката („Народна радиност", Хотел „Краљевица" у Зајечару, Ловачки дом „Дубашница", Спортски центар „Влајковац" код Вршца, адаптација Народног позоришта у Зајечару 1967), радио је споменичке целине НОБ-а и НОР-а у бившој Југославији. Његова дела одликује дух интернационалне модерне, уз пејзажно уклапање скулптурално-архитектонских целина (пројекат Споменикa мира у Парку пријатељства, Нови Београд 1967; архитектонско решење Споменика НОБ-а у Италији, Гонарсо 1971; Споменик НОР-у, Баваниште 1983). Као индустријски дизајнер истакао се уникатним решењима предмета од дрвета (штафелај и масажер из 2003, заштићени у Заводу за интелектуалну својину). Учествовао је на многим изложбама у земљи и иностранству, а излагао је и као сликар и вајар. Добитник је Награде за дизајн Савезне привредне коморе Београдa (1967) и Награде УЛУПУДС-а за животно дело (2010).

ИЗВОР: Архива УЛУПУДС-а.

ЛИТЕРАТУРА: Обликовање у Србији УЛУПУДС: аутори и остварења примењених уметности и дизајна, Бг 1973.

М. Бајић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)