ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ

ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ, вид копненог саобраћаја којим се обавља просторно кретање људи и добара мрежом путева и улица. Историјски посматрано, д. с. је значајно утицао на развој простора и активности у свим сферама људског живота. Нема места на планети на којем постоје људске активности а на којем није присутан овај вид саобраћаја. Због своје широке распрострањености д. с. представља једини вид саобраћаја који је доступан целокупној људској заједници. У инжењерском смислу, д. с. се може дефинисати као организовано кретање транспортних јединица на елементима саобраћајне инфраструктуре. Друмску инфраструктуру чине путеви и улице. Пут представља посебно пројектован грађевински објекат који повезује два или више одредишта и који је намењен кретању транспортних средстава. У најширем смислу, пут је свака уређена површина на којој се реализује саобраћај. Путеви се деле на ванградске (руралне) и градске (урбане). Пут у насељу, који повезује делове насеља, назива се улицом. Изградња примитивних путева, пешачких и коњских стаза, почела је у праисторијско доба. Први путеви с уређеним коловозним застором изграђени су у Месопотамији око 3500. п.н.е. Мрежа путева у Римском царству била је укупне дужине око 300.000 км. Кнежевина Србија је крајем XIX в. имала око 750 км државних путева. Развој д. с. и саобраћајне инфраструктуре, на светском нивоу, доживљава свој процват у XX в. као последица масовне производње и продаје моторних транспортних средстава. Први аутомобил у Србији марке „Nesselsdorf", власништво Бошка Радуловића, поручника краљевске гарде, увезен је 1903. Тридесетих година XX в. аутомобил се сматрао луксузом и привилегијом имућних. Београд, као највећи град Краљевине, тада је имао укупно 230.000 становника и 1.500 аутомобила. Укупна дужина путне мреже Краљевине Југославије износила је око 40.000 км, од којих је 10.000 припадало категорији државних путева, а 30.000 км бановинским путевима. Данас је укупна дужина мреже путева на територији Републике Србије 45.013 км, од којих 2.150 км припада Трансевропској мрежи путева (ТЕН). Република Србија има 782 км изграђених ауто-путева. Путеви су према значају класификовани у три категорије: државни путеви првог реда (4.924 км), државни путеви другог реда (10.743 км) и општински путеви (29.346 км).

Д. с. се према намени дели на индивидуални, за сопствене потребе и комерцијални, који чине транспорт путника и транспорт робе. Према простору у којем се реализује, д. с. се може поделити на путни и градски, односно урбани саобраћај. На глобалном нивоу д. с. представља доминантан вид превоза. На нивоу Европске уније овим видом се превезе 49% укупне количине робе. Слично је и у Републици Србији где се од укупног оствареног броја тонских километара 49,5% реализује друмским транспортом. У индивидуалном и масовном превозу путника д. с. има апсолутну доминацију. У Републици Србији 74,4% од укупног броја путничких километара остварује се овим видом превоза. Становник ЕУ путује просечно годишње 12.850 км, од чега 70% путничким аутомобилом. Велика заступљеност д. с. у укупном обиму транспорта је последица карактера овог вида саобраћаја, ниских трошкова и масовности у смислу укупног броја транспортних средстава. Д. с. у ланцу кретања најчешће представља почетну и завршну фазу и он је једини вид саобраћаја који обезбеђује транспорт од „врата до врата". У том смислу, д. с. омогућава максималну приступачност за робу и путнике дуж елемената саобраћајне инфраструктуре. У поређењу с осталим видовима, овај вид је најфлексибилнији. Флексибилост се огледа у могућности избора великог броја рута и одредишта при реализацији кретања и високог степена слободе корисника у промени локације, смера кретања, брзине и времена реализације путовања. Јединични трошкови изградње, експлоатације и одржавања друмске инфраструктуре су нижи у односу на остале видове саобраћаја. Д. с. не захтева специфичну инфраструктуру, терминале и додатна техничка средства, што је карактеристично за остале видове. Д. с. омогућава континуалан процес превоза, без технолошких задржавања, чиме се обезбеђују висока ефикасност, брзина превоза и нижи трошкови транспорта на кратким растојањима. Због свега наведеног д. с. је присутан на свим местима где су концентрисане људске активности. Карактеристике д. с. на одређеном простору зависе од нивоа друштвено-економске развијености, растојања на које је потребно транспортовати робу и путнике, обима и врсте робе која се транспортује.

Масовност д. с. индиректна је последица броја транспортних средстава. Године 2015. у ЕУ било је близу 300 милиона друмских транспортних јединица, од чега 250 милиона путничких аутомобила. Исте године продато је 13,7 милиона аутомобила, од којих 52% са дизел-мотором. Електрична и хибридна возила имају удео око 1,3% у укупном броју продатих возила. У Србији је 2017. регистровано укупно 2.432.527 друмских моторних и прикључних возила, од чега 1.968.787 путничких аутомобила. Исте године у Србији продато је 18.838 нових аутомобила. Д. с. има значајан удео у глобалној економији. На нивоу ЕУ регистровано је 550.000 компанија које се баве транспортом робе са око 3 милиона запослених и укупним прометом од 330 милијарди евра, као и 13.000 компанија чија је основна делатност градски и међуградски превоз путника са 910.000 запослених и прометом од око 36 милијарди евра.

Поред недвосмислених предности у односу на остале видове, д. с. има и одређене недостатке. Д. с. је осетљив на временске прилике и услове у саобраћајном току. Периодична непоузданост транспорта услед непредвидивих услова у саобраћају и последична појава загушења нарочито је присутна у урбаним зонама. На нивоу ЕУ просечан возач изгуби годишње 33,5 часова у загушењима, а трошкови истих су процењени на око 63 милијарде евра. Значајана негативна последица д. с. су незгоде. До сада је насилном смрћу услед саобраћајних незгода страдало више десетина, а повређено више стотина милиона људи, што би се могло упоредити с најсуровијим светским ратом. На светском нивоу годишње у саобраћају погине око 1,3 милиона људи. Степен угрожености у саобраћају на нивоу ЕУ је значајно нижи у односу на глобални просек. На путевима ЕУ, на годишњем нивоу, просечно погине 25.300 људи, односно 49 на милион становника, у односу на 174 на светском нивоу. У Републици Србији је 2017. у саобраћајним незгодама погинуло 578 лица, односно 83 на милион становника, што је значајно више од просека ЕУ. Генерална процена је да су трошкови саобраћајних незгода на нивоу 3% од друштвеног производа националних економија.

Поред чињенице да саобраћајна инфраструктура нарушава изглед и природне карактеристике предела кроз које пролази, д. с. је један од највећих загађивача животне средине, са значајним уделом у процесу глобалног загревања. Према подацима из 2014. око 25% укупне емисије гасова који доводе до ефекта стаклене баште настаје у сектору транспорта. У укупној емисији гасова индивидуални д. с. учествује са 44%, док је удео комерцијалног саобраћаја 18%. Глобални циљ је да се ниво емисије штетних гасова смањи на две трећине у односу на реперне вредности из 1990. Наведени циљ се може остварити применом алтернативних погона и горива, интелигентних транспортних система, као и променом видовне расподеле путовања ка масовном превозу и немоторизованим кретањима.

ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, 40 година путева СР Србије 1945--1985, Бг 1985; Група аутора, Аутомобилизам у Србији 1903--1933, Бг 1993; „Transport in Europe: key facts and trends", European Environment Agency, Јun 2016; „ACEA Report: Vehicles in use -- Europe 2017", European Automobile Manufacturers, Brussels 2017; „2017 road safety statistics", European Commission, Brussels 2018; „An Overview of the EU Road Transport Market in 2015", European Commission, Brussels 2018; Статистички годишњак Републике Србије 2018, Бг 2018.

Владан Тубић; Никола Челар

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)