ДРУШТВО АРХИВСКИХ РАДНИКА СРБИЈЕ

ДРУШТВО АРХИВСКИХ РАДНИКА СРБИЈЕ, струковно и професионално удружење из области заштите покретних културних добара основано у Београду 1954. Окупљало је запослене у архивима Србије (архивисте, библиотекаре, информатичаре, конзераваторе) и остале заинтересоване за развитак архивистике и архивске службе у Србији. Циљеви рада су подстицање образовања архивиста, организовање саветовања и других облика стручног окупљања, стимулисање креативности, објављивање стручних и других публикација, унапређење јединствене методологије стручног рада, осавремењавање архивистике, сарадња са архивима и архивистичким удружењима у Србији и иностранству, популаризација архивске службе и подизање свести о очувању архивске грађе, активности на побољшању услова рада запослених у архивима, примена Етичког кодекса архивиста. Органи Друштва били су: Председник, Извршни одбор и Скупштина. Ангажовано је на очувању архивске грађе, њеном прикупљању, обезбеђивању смештајног простора, поправљању услова рада и положаја архивских радника, за њихово образовање и континуирану едукацију и статус у друштву. Иницијатор је и организатор изложби и предавања, те организатор Недеље прикупљања архивске грађе. Друштво је 1955. покренуло тромесечни билтен Архивски преглед (1955--1956; 1965--2003), а издавало је и часопис Архивски алманах (1958--1962). Своје циљеве спроводило је кроз организовање стручних саветовања и издавачку делатност. Од Скупштине 1967. обавезно је организовање бар једног стручног саветовања годишње. Друштво током рада организује студијска путовања, формира различите комисије и редакције, доноси дугорочни план јединственог публиковања и петогодишњи програм истраживања у иностранству, израђује оријентационе листе, обележава важне државне јубилеје. Чланство је активно у међународним архивским институцијама (нпр. присуство на Седмом Међународном конгресу архива у Москви 1972), склапају се међурепублички споразуми о сарадњи са Друштвом архивских радника Македоније (1971) и Босне и Херцеговине (1974), остварује сарадња у оквиру Савеза друштава архивских радника Југославије са Совјетским Савезом, Чехословачком, Румунијом, Мађарском, Пољском, Немачком, Енглеском, Француском. Архивисти се усавршавају у Паризу и Лондону, организују се Први сабор архивских радника Србије (1975. у Београду) и стручне екскурзије. Друштво је 1979, по жељи наследника Данице Гавриловић, основало Фонд за награду „Даница Гавриловић". Д. а. р. СР Србије 1980. мења своју структуру и прераста у Савез друштава архивских радника Србије. У периоду 90-их година XX в., због распада СФРЈ и ратова, Друштво делује смањеним интензитетом. На саветовању 1995. Друштво је поново активирано, под именом Удружење архивских радника Србије, a у децембру 2005. мења име у Друштво архивиста Србије. На Изборној скупштини 2010, уз Статут и руководство, добија садашњи назив Архивистичко друштво Србије. Друштво је организовало два Међународна архивистичка саветовања (2016, 2018) и четири стручне радионице (2017) на актуелне теме, објавило зборнике радова са саветовања, Библиографију Архивског прегледа и 12 бројева Архивског гласника.

Литература: Ж. Анић, „Десет година рада Друштва архивских радника Србије", АрП, 1965, 1--2; Р. Поповић Петковић, „Двадесет година рада Друштва архивских радника Србије", АрП, 1974, 1--2; Р. Јемуовић, „Тридесет година рада Савеза друштава архивских радника СР Србије и Савеза архивских радника Југославије", АрП, 1984, 1--2; Љ. Шкодрић, „Допринос Друштва архивских радника Србије унапређењу архивске теорије и праксе", Архивска пракса, 2008, 11; С. Цветковић, „Развој архивске службе у Србији у другој половини 20. века", Atlanti, 2013, 23; „Друштво архивских радника Србије (1954--2014) -- преглед рада", Годишњак Историјског архива Пожаревац „Записи", 2014, 3, 3.

С. Цветковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)