ДУКА, Анастас Атанасије

ДУКА, Анастас Атанасије, трговац, саборски депутирац (Москопоље, Албанија, прва половина XVIII в. -- Вировитица, Славонија, после 1790). Пореклом је Цинцарин. Постоји податак да је у Аустријску царевину прешао 1757. код Костајнице. Тада је наведен као „турски" трговац у Осијеку, где је у близини градског магистрата поседовао кућу и бавио се трговином мешовитом робом. Имао је статус богатог грађанина града Осијека у којем је био члан цеха православних трговаца. Године 1763. забележен је као један од четрнаесторице дародаваца скупоценог балдахина цркви у Oсијеку. Своју успешну трговину проширио је на град Вировитицу где је за 1.223 форинте купио „све поседе" Вировитичке општине. Вероватно је у то време из Осијека прешао у Вировитицу где је и 1774. преузео дућан и дугове Андрије Мандровића, познатог трговца из Нове Градишке. У Попису из 1773. стоји да је вировитички трговац са знатним иметком: поседовао је турске робе (кожа, платно, памук, гуњеви) у вредности од 400 форинти, а немачке робе, посебно из Граца (гвожђарија, сукно, кафа, шећер) у вредности од 5.000 форинти. Имао је добре пословне односе са Вировитичким спахилуком. Приликом подизања чардака, Вировитичком спахилуку 1781. поклонио је велику количину гвожђа, а за узврат преузео је закупнину црквене десетине. То је изазвало протест католика, али и дугове спахијског арендатора Михајла Франколукија. Као водећи православни трговац у Вировитици и њеном округу, јула 1790. изабран је за депутирца (посланика) на Народно-црквеном сабору у Темишвару, на којем је и учествовао.

ИЗВОР: С. Гавриловић, Н. Петровић, Темишварски сабор 1790, Н. Сад -- Ср. Карловци 1972.

ЛИТЕРАТУРА: J. Безендорфер, „Православни елеменат као секундарни фактор у обликовању грађанског сталежа у Осијеку", Oсјечки зборник, 1948, 2--3; С. Гавриловић, Прилог историји трговине и миграције Балкан--Подунавље XVIII и XIX столећа, Бг 1969.

С. Гавриловић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)