Прескочи до главног садржаја

ДЕДИЈЕР, Стеван

ДЕДИЈЕР, Стеван, нуклеарни физичар, социјални теоретичар, публициста (Сарајево, 25. VI 1911 Дубровник, 13. VI 2004). Његов отац Јевто Дедијер био је доцент географије на Универзитету у Београду, а брат Владимир познати историчар и биограф Јосипа Броза Тита. Од 1924. до 1929. похађао је Интернационални колеџ „Монте Марио" у Риму. Године 1929. отишао је у Америку где је завршио физику на Универзитету у Принстону. Године 1936. постао је члан Комунистичке партије. Када је почео II светски рат, Д. је позван у америчку обавештајну службу (OSS The Office of Strategic Services). Било је планирано његово пребацивање у Југославију, у штаб Драже Михаиловића, али пошто се изјаснио као комуниста, избачен је из обавештајне службе. Касније је пребачен у 101. америчку ваздухопловну дивизију, у којој је био један од најбољих редова. Учествовао је у савезничком искрцавању у Нормандији, јуна 1944. Сам Двајт Ајзенхауер му је дозволио да се почетком 1945. пребаци у Југословенску армију. Радио је као обавештајац за Удбу 1947. за време грађанског рата у Грчкој. После рата био је новинар у Борби, а потом извесно време уредник у Политици и ТАНЈУГ-у. Од 1950. до 1957. био је директор Института за нуклеарна истраживања у Београду и Института „Руђер Бошковић" у Загребу. Заједно са Павлом Савићем радио је на југословенском нуклеарном програму. Године 1961. напустио је ФНРЈ и отишао у Шведску, где је на Лунд универзитету формирао, прву у свету, катедру за обавештајну делатност у друштву и привреди. Почетком 90-их година отворено је критиковао политику Слободана Милошевића и српску националну елиту Србије. Почетком 2003. послао је отворено писмо премијеру Зорану Ђинђићу, у којем је критиковао САНУ и тражио њену реорганизацију.

ДЕЛА: S. Dedijer, My Life of Curiosity and Insights, A Chronicle of the 20th Century, Lund 2009.

Владимир Гречић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)