ДЕДИЈЕР, Стеван

ДЕДИЈЕР, Стеван, нуклеарни физичар, социјални теоретичар, публициста (Сарајево, 25. VI 1911 – Дубровник, 13. VI 2004). Његов отац Јевто Дедијер био је доцент географије на Универзитету у Београду, а брат Владимир познати историчар и биограф Јосипа Броза Тита. Од 1924. до 1929. похађао је Интернационални колеџ „Монте Марио" у Риму. Године 1929. отишао је у Америку где је завршио физику на Универзитету у Принстону. Године 1936. постао је члан Комунистичке партије. Када је почео II светски рат, Д. је позван у америчку обавештајну службу (OSS – The Office of Strategic Services). Било је планирано његово пребацивање у Југославију, у штаб Драже Михаиловића, али пошто се изјаснио као комуниста, избачен је из обавештајне службе. Касније је пребачен у 101. америчку ваздухопловну дивизију, у којој је био један од најбољих редова. Учествовао је у савезничком искрцавању у Нормандији, јуна 1944. Сам Двајт Ајзенхауер му је дозволио да се почетком 1945. пребаци у Југословенску армију. Радио је као обавештајац за Удбу 1947. за време грађанског рата у Грчкој. После рата био је новинар у Борби, а потом извесно време уредник у Политици и ТАНЈУГ-у. Од 1950. до 1957. био је директор Института за нуклеарна истраживања у Београду и Института „Руђер Бошковић" у Загребу. Заједно са Павлом Савићем радио је на југословенском нуклеарном програму. Године 1961. напустио је ФНРЈ и отишао у Шведску, где је на Лунд универзитету формирао, прву у свету, катедру за обавештајну делатност у друштву и привреди. Почетком 90-их година отворено је критиковао политику Слободана Милошевића и српску националну елиту Србије. Почетком 2003. послао је отворено писмо премијеру Зорану Ђинђићу, у којем је критиковао САНУ и тражио њену реорганизацију.

ДЕЛА: S. Dedijer, My Life of Curiosity and Insights, A Chronicle of the 20th Century, Lund 2009.

Владимир Гречић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)