ДАЖДЕВЊАК

ДАЖДЕВЊАК, репати водоземац из породице даждевњака и мрмољака (Salamandridae). У Србији пребивају две врсте д., шарени (Salamandra salamandra) и црни (Salamandra atra). Док шарени д. код нас има најшире распрострањење, изузев Војводине, где се јавља на Фрушкој гори и Вршачким планинама, црни д. је ограничен само на неколико планина у оквиру масива Проклетија (Богдаш, Богићевица, Лумбардска планина, Ђеравица). Разлике између ових врста нису везане само за потпуно одвојене ареале и обојеност тела (шарени д. је црн са жутим или наранџасто-жутим пегама, док је црни д. потпуно црн), него и за читав низ биолошких и еколошких својстава (облик и величина тела, репродуктивне одлике, надморска висина, тип станишта итд.). Шарени д. је највећи репати водоземац Европе и може премашити дужину од 30 цм, док црни д. не досеже половину ове дужине. Осим тога, шарени д. је велик и снажан, за разлику од црног д. који је витак. Премда има водоземаца, попут шареног д., који су само у време репродукције везани за водену средину, црни д. је у потпуности изгубио ту зависност. Црни д. је једини водоземац у Србији који рађа живе младунце, за разлику од шареног д. који преко ларвеног ступња у воденој средини и метаморфозе постаје јувенилна јединка која излази на копно. У поређењу са својим шареним сродником који је типичан становник влажних шума, црни д. живи високо у планинама изнад горње шумске границе.

Међутим, као припадници истог рода, д. се одликују и многобројним заједничким особинама. Кожа д. је влажна и богата жлездама, али присуство отровних жлезда распоређених у два низа дуж леђне стране свакако је најупадљивија заједничка одлика д. Шарени д. својом упадљивом, упозоравајућом обојеношћу обесхрабрује већину потенцијалних грабљиваца, а црни д. то постиже захваљујући контрастној обојености у односу на околину. У складу са ширином распрострањења је и познавање д. у Срба. Мало је животиња које су, одвајкада, тако широко познате у народу као шарени д. Народна веровања у нас односе се на ову врсту као биће, на његову отровност, лековитост и на многе друге магијске моћи и предсказања. Издваја се, као најчешћа, празноверица да кад д. „писне", човек може да оглуви. Иначе, народно име д. ове животиње су добиле по томе што за време кише (дажда) излазе из влажних скровишта испод стеље, пањева и рупа у земљи.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Т. Ђорђевић, Природа у веровању и предању нашег народа, Бг 1958; Р. Катић, Медицина код Срба у средњем веку, Бг 1958; Г. Џукић, Л. М. Калезић, И. Кризманић, „Неколико херпетолошких знаменитости Проклетија", у: Л. Амиџић, М. Јанковић, П. Јакшић (ур.), Метохијске Проклетије. Природна и културна баштина, Бг 2003; N. Labus и др., „Morphological variability without geographical structuring in the fire salamander (Salamandra salamandra, Salamandridae) from the Central Balkans", North-Western Journal of Zoology, 2012, 8, 1; Т. Vukov и др.„Amphibians in Serbia -- Distribution and diversity patterns", Bulletin of the Natural History Museum in Belgrade, 2013, 6.

Георг Џукић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)