ДРАКУЛИЋ, Светозар

ДРАКУЛИЋ, Светозар, оперски и концертни певач (Пакрац, 16. XII 1926 -- Нови Сад, 21. VI 2012). Певање је учио код Николе Цвејића у Музичкој школи при Музичкој академији у Београду (1947--1950). Усавршавао се код диригента Богомира Лесковца у Љубљани, Елизабете Радо на Музичкој академији у Бечу и Хенриете Клинк на Конзерваторијуму у Вирцбургу. Дебитовао је 2. XI 1950. у Новом Саду као Спaрафучиле у Вердијевом Риголету. Био је солиста Опере у Љубљани, Камерне опере у Бечу, оперских театара у Базелу, Аугзбургу, Вирцбургу, Десaуу и Новом Саду (1967--1985). Волуминозним дубоким басом и изразитим смислом за остваривање певачког, музичког и сценског јединства креирао је 87 басовских и бас-баритонских улога у 67 опера, 11 оперета и два мјузикла, међу којима Гвардијана, Захарија, Филипа II и Великог инквизитора у операма Моћ судбине, Набуко и Дон Карлос Ђ. Вердија, Базилија у Севиљском берберину Ђ. Росинија, Сарастрa, Осмина и Фигара у Чаробној фрули, Отмици из сараја и Фигаровој женидби В. А. Моцарта, Даланда и Краља Хајнриха у Холанђанину луталици и Лоенгрину Р. Вагнера, Фалстафа у Веселим женама виндзорским О. Николаја, Кончака у Кнезу Игору А. Бородина и Мефиста у Фаусту Ш. Гуноа. Више од 2.000 пута наступао је на свим југословенским оперским сценама и у оперским театрима у Швајцарској, Западној и Источној Немачкој, Аустрији, Румунији и Мађарској. У концертним дворанама, на радију и телевизији, у земљи и у свету (Брисел, Берлин, Париз, Беч, Цирих, Рим), интерпретирао је соло песме домаћих и иностраних композитора, солистичке басовске деонице у великим вокално-оркестарским делима и басовска сола у композицијама православне духовне музике које је концертно изводио и снимио на грамофонску плочу са хором „Јован Дамаскин" из Есена. Био је и помоћник директора Опере Музичког центра Војводине у Новом Саду (1981--1983), а у представама новосадске Опере повремено је учествовао и после пензионисања (1985). Од оперске сцене дефинитивно се опростио 12. IV 2003. тумачењем улоге Газда Марка у Готовчевој опери Еро с онога свијета. Добитник је Новембарске повеље Новог Сада (1998).

ЛИТЕРАТУРА: 25 година обновљене Опере Српског народног позоришта у Новом Саду (1947--1972), Н. Сад 1972; Д. Радмановић (ур.), Светозар Дракулић, бас, 45 година уметничког рада, Н. Сад 1995; В. Крчмар, М. Милановић, Д. Радмановић (прир.), Педесет година Опере Српског народног позоришта, Н. Сад 1998.

Вл. Јовановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)