ДЕМОКРАТСКИ ФРОНТ

ДЕМОКРАТСКИ ФРОНТ, политичка организација, врста коалиционе политичке платформе која делује у Црној Гори од 2012. Њени оснивачи и најважније чланице су Покрет за промјене, грађанска партија на чијем челу је Небојша Медојевић, и Нова српска демократија (некадашња Српка народна странка), на чијем челу је Андрија Мандић, а чланице су биле и неке друге политичке организације и мање партије. Након што су појединачне опозиционе партије лоше прошле на парламентарним изборима 2009, почео је рад на обједињавању и тражењу ефикаснијег начина борбе против Ђукановићевог режима. Ова идеја је реализована тек 2012, када су Мандић и Медојевић успели да наговоре бившег амбасадора Миодрага Лекића да уђе у политику и прихвати номинално вођство над новом оргaнизацијом. У почетној фази ДФ је обухватао врло широку опозициону инфраструктуру у којој су били српски, али и црногорски интелектуалци, јавне личности и омладина. Основна идеја је била да најпре треба срушити Ђукановићев режим, а затим на демократски начин решавати међунационалне и друге проблеме. ДФ је наступио са детаљним програмом од 595 мера. На председничким изборима 2013. Лекић је као кандидат ДФ био веома близу победе, а постоје индиције да су избори брутално покрадени. Године 2015. Лекић је са групом сарадника напустио ДФ и основао нову партију ДЕМОС. Руковођење фронтом преузело је колективно председништво у којем Мандић има највећу улогу. ДФ је наредне, 2016. уз значајна финансијска средства успео да направи широк опозициони фронт који је де факто имао већину пред дан избора. Режим је, међутим, с измишљеном афером о наводном државном удару у току самог изборног дана спречио да дође до смене власти. Лидери ДФ су након тога прогоњени, хапшени, одузиман им је пасош, а Мандић и Милан Кнежевић (лидер Демократске народне партије) првостепено су осуђивани на вишегодишње казне затвора.

ИЗВОР: „Програм Демократског фронта -- 595 мјера", Пг 2012, https://web.archive.org/web/20140520154714if_/http://www.demokratskifront.me:80/Program-Cirilica_web.pdf (2012).

М. Ђурковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)