ДЕНЧИЋ, Србислав

ДЕНЧИЋ, Србислав, агроном, научни саветник, универзитетски професор (Инђија, 29. VII 1953). У Новом Саду је 1978. завршио Пољопривредни факултет, где је на Катедри за генетику и оплемењивање биља изабран за асистента 1979. Mагистрирао 1984, а докторску дисертацију под насловом „Генетска анализа архитектуре класа пшенице" одбранио 1989. У Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду изабран у звање научног сарадника 1990, вишег научног сарадника 1995. и научног саветника 1999. Био 2001--2013. руководилац Одељења за стрна жита Института. Изабран је 2008. за редовног професора генетике на Државном аграрном универзитету у Херсону (Украјина), где је предавао Генетику и Семенарство. Држао је предавања из предмета Семенарство на редовним студијама, Специјално оплемењивање на постдипломским студијама на Пољ. ф. и Оплемењивање организама на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Редовни је члан ВАНУ (од 2013) и Академије инжењерских наука Србије (од 2018). Истакнути је научни радник из области генетике, варијабилности и наслеђивања важних агрономских, физиолошких, морфолошких и биохемијских својстава код пшенице, као и врсни оплемењивач нових сорти пшенице и тритикалеа. Радио је у области генетике и оплемењивања стрних жита, на фенотипизацији и генотипизацији квантитативних и квалитативних својстава у банци гена и у оплемењивачким програмима пшенице, њених прародитеља и сродника. Бавио се и протеинском структуром и минералним саставом пшеничног зрна. У Одељењу је формирао биотехнолошко-оплемењивачки тим у циљу евалуације варијабилности у разним колекцијама гермплазме као и креирања и селекција супериорних рекомбинација као будућих сорти. Бавио се истраживањима генетике пшенице, посебно у области фенотипизације и идентификације мајор гена за метаболизам гиберелинске киселине, (Rht гени) и гена за протеинске субјединице (Glu и Gli гени). У процесу стварања нових сорти пшенице и тритикалеа формирао је приступ интегрисања класичних метода, геномске селекције, маркер асистиране селекције и културе in vitro антера пшенице. Аутор и коаутор је 127 сорти озиме, јаре и спелта пшенице, озимог јечма и озимог тритикалеа признатих у Србији, као и 36 сорти пшенице и једне сорте тритикалеа признатих у земљама Европске уније и у Русији, Украјини и Канади.

ДЕЛА: „Designing a wheat ideotype with increased sink capacity", Plant Breeding, 1994, 112; коаутор, „Evaluation of grain yield and its components in wheat cultivars and landraces under near optimal and drought conditions", Euphytica, 2000, 113; „The Yugoslav Wheat Pool", у: A. Bonjean, W. Angus (ур.), The World Wheat Book. A History of Wheat Breeding, Paris 2001.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Божидаревић (ур.), Животопис награђених професора за животно дело, Н. Сад 2016; А. Марјановић Јеромела (ур.), 80 година у служби пољопривреде. Институт за ратарство и повртарство, Н. Сад 2018.

Радивоје Јевтић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)