ДВОЈЕЗИЧНА НАСТАВА

ДВОЈЕЗИЧНА НАСТАВА, настава на два језика, при чему се један део редовног наставног плана и програма остварује на српском/матерњем језику а други део на неком страном језику. У склопу такве, билингвалне наставе ученици уче градиво у истом обиму и према истим критеријумима као и ученици који наставу прате само на српском/матерњем језику. Када је реч о мањинским националним заједницама, њима је омогућена настава на три језика (трилингвална): на матерњем, односно језику мањинске националне заједнице, на српском као језику већинског народа и на изабраном страном језику. У оба случаја поједини наставни језици се не искључују, него се допуњавају. Д. н. у земљама Европске Уније практикује се још од 80-их година прошлог века и временом је постајала све популарнија. У Републици Србији, на нивоу основног и средњег образовања, практикује се у виду огледа или педагошког експеримента од 2004/05, а у припремним групама предшколског васпитања и образовања (на узрасту између пет и по и седам година), такође у виду експеримента, од септембра 2010. Без обзира на то што је још увек реч о експерименталним покушајима, у Републици Србији иде се ка томе да се поред рада образовних институција само на српском/матерњем језику устали и могућност слободног избора д. н., односно двојезичног предшколског васпитања и образовања.

Зависно од модела за који се основне или средње школе определе, у двојезичним одељењима (од 20 до 25 ученика, минимално 15) треба да се наставом на страном језику реализује најмање 30–45% годишњег фонда часова или око десет часова у току једне радне недеље. Иако је двојезично васпитање и образовање, односно настава, могуће на свим узрастима предшколског васпитања и образовања, односно у свим разредима основне и средње школе, у досадашњој пракси претежно се остваривала на нивоу припремних предшколских група, у основној школи у VII и VIII разреду, а од средњих школа у гимназији. Основношколци су по својој жељи могли да се укључују у двојезична одељења, као и да у свако доба одустану враћајући се у наставу на матерњем језику. Избор ученика основне школе спроводио се на основу анкетирања (ради утврђивања заинтересованости) и тестирања (у циљу провере знања страног језика). На сличан начин организован је и избор ученика средње школе, с тим што је онима који су похађали д. н. у основној школи проходност у двојезичну средњошколску наставу била олакшана. За д. н. највише су заинтересовани ученици гимназије због присуства страних компанија које нуде перспективе у погледу запослења, као и због могућности да стекну међународну матуру (што је случај у новосадској Гимназији „Јован Јовановић Змај" и другим школама ове врсте у Републици Србији) која омогућава студије на најпрестижнијим универзитетима у више од 110 земаља света. Поред тога, разлог опредељивања ученика за д. н. је и могућност добијања стипендије, изазов новине, жеља за усавршавањем или учењем страног језика, повећање језичке и комуникацијске компетенције, као и превазилажење језичких и културолошких ограничења. У Републици Србији постоји више флексибилних модела д. н. Разликују се по томе на којем се страном језику настава изводи, са колико часова је процентуално таква настава заступљена, да ли се одређени предмет у целини слуша на страном језику или наизменично -- један час на матерњем, један час на страном језику и сл. Д. н. се најчешће изводи у предметима који нису лингвистички и који подразумевају глобалнију терминологију, као што су, на пример, математика, физика, хемија, биологија, физичко васпитање. Као доказ о успешном похађању двојезичне или билингвалне наставе добијају се потврде које дају одговарајући партнери, односно њихова представништва у Републици Србији, или назнаке које се додају редовним дипломама или сведочанствима.

Комплетан поступак припреме и увођења огледа или експеримента д. н. у Републици Србији нормативно је регулисан посебним правилницима, за сваки страни језик понаособ, у којима је утврђен поступак припреме предлога пројекта и добијања сагласности, садржај огледног програма (са циљевима и исходима), трајање огледа, услови и начин остваривања програма, начин финансирања, праћења и вредновања исхода. Истим нормативима прецизно је дефинисана и неопходна материјална база у виду опреме, наставних средстава, уџбеника и друге литературе. Утврђен је поступак одабира, припреме и методичког усавршавања васпитача и наставника. Иницијативу за увођење двојезичног васпитно-образовног рада у предшколској установи, односно д. н. у школи, покреће локална самоуправа, након чега се приступа изради предлога пројекта огледа. Неопходно је и одобрење Министарства просвете Републике Србије и стварање услова за нормално одвијање појединих активности по иновираном систему рада. Најважније је да има заинтересоване деце или ученика и да васпитачи и наставници (искључиво грађани Републике Србије) располажу знањем страног језика на нивоу Б2 (предвиђеног Заједничким европским оквирима), те да су прошли одговарајућу методичку обуку. Исто тако, тражи се и подршка страног партнера (на пример, Института за француски језик, Британског савета, Руског дома, „Гете" института, Италијанског института за културу, Института „Сервантес" или других тела) који преузима и извесне обавезе у погледу стварања услова, као и подршка одређених факултетских катедара на којима се изучавају страни језици на којима се планира извођење васпитно-образовног рада или увођење д. н.

ИЗВОРИ: „Правилник о програму огледа двојезичне наставе на српском и француском језику у основном образовању и васпитању", СГ – Просветни гласник, 2004, 6; „Правилник о програму огледа двојезичне наставе на српском и енглеском језику у основном образовању и васпитању", СГ – Просветни гласник, 2006, 12; „Закон о основама система образовања и васпитања", СГ, 2009, 72; 2011, 52; 2013, 55; „Закон о основном образовању и васпитању", „Закон о средњем образовању и васпитању", СГ, 2013, 55.

ЛИТЕРАТУРА: М. Mikeš, „Sociolinguistic backgrounds of kindergarten children in bilingual settings", International Journal of Sociology of Language, 2001, 151.

Првослав Јанковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)