ДЕПОНИЈЕ ОТПАДА

ДЕПОНИЈЕ ОТПАДА, одлагалишта отпадног материјала која могу да буду неуређена (дивља) или уређена. У циљу заштитe животне средине, уређене д. о. карактеришу следеће конструкционе појединости: 1. изграђене су на погодном терену (нпр. на стабилној стенској или глиненој подлози); 2. дно д. о. обложено је геомембраном (хемијски и механички отпорном пластичном или гуменом фолијом), која спречава понирање процедних вода. Процедне воде настају проласком атмосферских падавина кроз депоновани материјал и загађују површинске и подземне воде, као и околно земљиште; 3. д. о. снабдевене су конструкцијом за сакупљање процедних вода и њихово одвођење на уређај за пречишћавање, као и уређајем за сакупљање насталих гасова, који би иначе неконтролисано излазили из депоније; 4. д. о. су опкољене непропустљивом оградом, која спречава излаз процедних вода и депонованог материјала; 5. напуњени део д. о. покривен је глином или геомембраном, ради спречавања да се материјал разноси ветром или атмосферским падавинама; 6. д. о. су снабдевене пиезометром − уређајем који служи за мерење притиска гаса и нивоа подземне воде, те за узимање узорака гаса и воде (слика).

Главне појаве које узрокују загађење животне средине код недовољно уређених д. о. су: 1. разношење материјала ветром или атмосферским падавинама; 2. насељавање глодара, инсеката и птица; 3. неконтролисана миграција процедних вода и/или гасова; 4. емисија метана и угљен-диоксида (гасова са ефектом стаклене баште); 5. емисија гасова токсичних према живом свету; 6. емисија гасова који регионално утичу на природни хемизам ваздуха; 7. настајање пожара, са емисијом токсичних гасова (нпр. д. о. Винча током пролећа 2017. и многе друге); 8. емисија непријатних мириса. Додатне угрожавајуће појаве код било које д. о., уређене или неуређене, могу да буду: а) недовољна стручност у управљању; и б) неконтролисана делатност неовлашћених лица.

Д. о. се најчешће праве и на местима где је планирано испуњавање удубљења терена, нпр. Ада Хуја код Београда. Терени над таквим депонијама имају ограничену примену јер се кроз покровни слој могу емитовати токсичне и запаљиве супстанце. Такви терени не могу безбедно да се користе за проширење насеља, изградњу спортских терена, паркова или индустријских објеката. Због тога су у многим земљама уведени прописи који ограничавају врсту отпада за испуњавање удубљења. Треба имати у виду да се при управљању отпадом осим искључиво стручних, понекад појављују и интереси другачије природе.

У д. о. одвија се сложена, најчешће вишедеценијска биохемијска и хемијска трансформација материјала. Процеси, а према томе и емисија загађивача, зависе од хемијског састава складиштеног материјала и од низа карактеристика депоније. У зонама у којима је доступан ваздух дешава се разградња материјала под утицајем микроорганизама који користе кисеоник и ту је разградња најбржа. У дубљим зонама, у одсуству ваздуха, дешавају се трансформације под утицајем бактерија које користе друге изворе кисеоника или се првенствено одвија ферментација биоразградљивог материјала са емисијом угљен-диоксида и метана, сумпор-водоника и других токсичних једињења. У обема зонама, истовремено тече и корозија металног отпада. Уколико грађевински отпад садржи значајну количину сулфата (бетон, гипсани отпаци), у д. о. ће се одвијати обимна редукција сулфата, са стварањем сумпор-водоника. Осим тога, гас ће садржати и друга токсична сумпорна једињења. Уопште, гасовити производи се стварају докле год постоје одговарајући услови. Због стварања гасова, у д. о. настаје притисак под чијим утицајем гасови теже да излазе на површину и/или да мигрирају кроз подземље. Према томе, емисија д. о. представља скуп мигрирајућих гасова. До сада је у гасу утврђено присуство више од 500 једињења, а од тога је око 90 универзално присутно. Мигрирајући гасови могу да улазе и у оближње зграде. Миграција гасова кроз околне терене јесте један од највећих еколошких и економских проблема д. о. и зато се тежи да се она стави под контролу одговарајућим уређењем депоније. Треба имати у виду да сиров гас сакупљен из уређених д. о., после пречишћавања представља врсту биогаса, који се користи као гориво у термоелектранама.

Угрожавање животне средине из депонија опасног отпада зависи од састава складиштеног материјала. Путеви уноса токсичних супстанци из д. о. јесу удисање аеросола који долази са депоније, као и храном или водом на које је пао тај аеросол. На пример, једна студија је утврдила везу између учесталости урођених срчаних мана код деце и растојања д. о. од места становања мајке, уколико је то растојање мање од 1,8 км (S. Malik и др., „Effect of proximity to hazardous waste sites on the development of congenital heart disease", Archiv of Enviromental Health, 2004, 59, 4, 177). За загађивање из неуређених депонија карактеристично је као код издувних гасова или пушења − константност изложености. Количина отпада која се ствара је врло велика и у порасту је. Нпр. према подацима за 2010, само у Европској унији настаје годишње 2,5 милијарди т отпада, од чега неколико процената спада у опасни отпад. Од укупне масе отпада, 36% се рециклира док је остатак депонован или је сагореван ради добијања енергије.

У Србији, према подацима из 2010, процењено је да годишње настаје 2,3 мил. т отпада, али подаци се знатно разликују према појединим ауторима. Према порталу „Мондо", у Србији има око 3.500 дивљих депонија, постоји само десет депонија којима се управља, а заокружен процес рециклације још не постоји. Током 2018−2019. откривено је низ илегалних депонија опасног отпада, нарочито у околини Обреновца. Према подацима Агенције за рециклажу, процењено је да у Србији годишње настаје око 100.000 т опасног отпада. У Србији засад не постоји ниједна депонија трајног карактера за опасан отпад. Према плану Министарства за заштиту животне средине из 2018, постојеће депоније ће бити затворене и саниране и биће изграђено 27 регионалних центара за управљање отпадом. Анализа досадашњих догађаја показује да ће државе у најближој будућности морати организовано и са знатно вишим стручним капацитетом да спречавају загађивање животне средине из д. о.

ИЗВОРИ: „Стратегија управљања отпадом за период 2010−2019", СГ, 2010, 29; Д. Пашић, „Гушимо се у смећу: Србија на дивљим депонијама", https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1050807/Deponije-u-Srbiji-divlje-deponije-otpad-reciklaza.html 23. Х 2017; www.sepa.gov.rs/index.php?menu=9&id=6003&akcija=showAll.

ЛИТЕРАТУРА: П. Пфенд, Хемија животне средине, 2. део − Извори загађивања ваздуха, Бг 2017.

Петар А. Пфенд

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)