ДНЕВНИК

ДНЕВНИК (лат. diarium), текст у којем се хронолошки бележе подаци из живота аутора (савремени догађаји, послови, путовања, рефлексије). За разлику од мемоара и аутобиографија, д. нема унапред задат тематски оквир, а садржина бележења зависи од одвијања догађаја. Д. у српској књижевности настаје у XVIII в., у облику краћих дневничких записа, узгредних забелешки, на маргинама мемоарских или историјских списа (Ђ. Бранковић, Атанасије Даскал Србин) или службених белешки из дана у дан (П. Павловић, В. Јовановић, М. Петровић). Значајна дела српске књижевности XVIII в. настала су на темељима дневничких бележака: путопис Ј. Рачанина, мемоари С. Пишчевића. Средином XIX в. у српској књижевности појавио се низ правих д. Посебно су били популарни ђачки д. у другој половини XIX в. (Д. Матић, С. Новаковић, И. Огњановић, Т. Остојић, М. Јакшић и др.). Они чувају историјски вредну грађу и откривају део атмосфере у којој се школовала и развијала српска интелигенција; важни су за проучавање животописа и за изучавање историје развоја ђачких дружина, почетака сарадње у књижевним листовима и српског школства уопште. У том периоду настају првенци у „женској" дневничкој литератури, попут д. А. Обреновић. Овој групи припада и литерарно интересантан д. М. Стојадиновић Српкиње У Фрушкој гори 1854 (1--3, Земун 1961, Н. Сад 1962, Н. Сад 1962), који потврђује да д. штампани за живота аутора не могу рачунати на потпуну искреност. Са друге стране, д. А. Тишме објављен за пишчевог живота (Дневник: 1942--2001, Ср. Карловци -- Н. Сад 2001) доноси специфичан вид огољености у бележењу дневних догађаја, са намером да заинтригира читаоце, чему доприноси и пишчева жеља да се један део дневничких бележака штампа после његове смрти.

Д. које су водили српски романтичари различитог су карактера, од д. С. Златојевића (у: Јавор, 1892), преко Змајевих д. вођених у Бечу (Н. Сад 1983), до д. снова Л. Костића (у: Књижевност, 1971), писаног на француском језику, уобличеног тако да се може читати и као уметничко дело. Поједини д., вођени на путовању, често могу бити предлошци за (не)написане путописе (Путовање Б. Атанацковића: његов дневник из год. 1849. и 1850, Н. Сад 1918), од којих се поједини одликују лепим књижевним стилом (М Кашанин). Поједини аутори водили су д. током живота у иностранству (С. Петровић, Дневник из Индије, Н. Сад 2012). У посебну групу спадају д. истраживача (Н. Тесла, Дневник истраживања, Бг 1976).

Одређен корпус д. у српској књижевности XIX и XX в. настао је у вртлогу бурних збивања у историји српског народа -- устанцима, ратовима, војним походима. Један од најзначајнијих д. епохе реализма, Дневник једног добровољца П. Тодоровића објављиван у часописима Стража 1879. и Рад (1881--1882) доноси детаљну слику стварности српско-турског рата 1876--1877. Д. за време I и II светског рата писали су, поред војсковођа, и обични војници. Ратни д. имају документарну вредност првог реда, јер садрже податке са бојишта, из заробљеништва, или сведоче о догађајима ван граница домовине. Из различитих позиција, током ратова д. су водили П. Поповић, В. Стајић, М. М. Продановић, М. Јовановић Стојмировић, Б. Лазаревић, М. Грол, В. Дедијер, Д. Дудић, Р. Чолаковић и др.

У српској књижевности XIX и XX в. има примера монументалних д., вођених готово из дана у дан. Ови д. обилују подацима из историје културног, књижевног, политичког, позоришног и приватног живота, јер су им се аутори често налазили у жижи великих друштвених врења, али и личних прекретница и ломова. Такве д. су водили: М. Ђ. Милићевић (Дневник 1--2, Бг 2011--2015), Ј. Ђорђевић, М. Шевић (Дневници 1--3, Н. Сад, 2013--2017), М. Ђоковић (Дневник управника позоришта 1--2, Бг 2016), Ж. Павловић (Изгнанство I--II, Diarium I--III, Н. Сад -- Бг 1999), Б. Пекић (Живот на леду 1--5, Бг 2013--2014), Д. Ћосић (Пишчеви записи 1--6, Бг 2001--2009) и др. Наведени д. доносе важне податке не само о њиховим ауторима и њиховом делу, него и о личностима са којима су се сусретали и дружили.

ИЗВОРИ: Мемоари, дневници, аутобиографије. Српска књижевност 1--24, Бг 1988--1989.

ЛИТЕРАТУРА: М. Павић, Рађање модерне српске књижевности. Историја српске књижевности барока, класицизма и предромантизма, Бг 1983; Д. Иванић (прир.), Мемоарска проза XVIII и XIX века, 1--2, Бг 1989; Т. Росић, Произвољност дневника: романтичарски дневник у српској књижевности, Бг 1994; С. Мереник, „Библиографија објављених српских мемоара, аутобиографија, дневника", у: Перо и повест: српско друштво у сећањима: зборник радова, Бг 1999; Р. Гикић Петровић, Ликови у дневнику Анке Обреновић, Н. Сад 2007; М. Савић, Сећање и рат, Бг 2009; Д. Иванић, Догађај и прича, Ниш 2015.

Зорица Хаџић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)