ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ
ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ, стручно и научно удружење историчара уметности које делује на територији Републике Србије, основано 1964. у Београду. Први председник Извршног одбора ДИУС био је професор Светозар Радојчић. Темељни ставови овога друштва односе се на професионалне активности од посебног значаја за струку: развој методологије проучавања историјског развоја ликовне уметности и критеријума научне верификације ликовног наслеђа и ликовне продукције; правне, техничке и друштвене заштите културних добара; опште, посебно и перманентно образовањe из области ликовне уметности и визуелне културе; јавне презентације и популаризације вредности ликовне културе и културног наслеђа. Циљеви деловања ДИУС усмерени су на подстицање и потпомагање развоја и професионалног деловања историчара уметности у делатностима науке, образовања, заштите културних добара, културе, информисања и јавних служби. У оквиру издавачке делатности ДИУС у периоду 1977--2001. излазиле су Свеске ДИУС, годишњи часопис чији је дугогодишњи главни и одговорни уредник био Бранко Вујовић; затим књиге Једна могућа историја модерне уметности (Ј. Денегри, 1998) и Ервин Панофски, Расправе о основним питањима науке о уметности (прев. и прир. З. Гаврић, 2000). Едукативно деловање ДИУС усмерено је на организацију специјалистичких курсева из области културног менаџмента и маркетинга у музејима и галеријама, и семинара за самосталне кустосе, у сарадњи са Музејским друштвом Србије и Катедром за музеологију Филозофског факултета у Београду, као и са еминентним предавачима из земље и иностранства. Признање ДИУС додељује се од 1994. као годишња награда за најбољу ауторску изложбу или пројекат из области савремене ликовне уметности. Правилником Признања награђује се аналитички и критички приступ појавама, појединцима и периодима савремене ликовне уметности. Добитници ове награде су кустоси и професионалци из свих музеја, галерија и институција културе Србије.
ИЗВОР: Архива и документација ДИУС, Бг.
Г. Добрић
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)