Д

Д, пето слово српске ћирилице, већине словенских и несловенских ћириличких графијских система, које има више појавних облика (алографа): Д, д, Д, д итд. У старословенској ћирилици назив слова био је добро 'добро', а имало је бројну вредност 4. Води порекло од грчког слова d („делта"). Њиме се означава звучни, зубни, експлозивни консонант у српском језику.

ЛИТЕРАТУРА: П. Ђорђић, Историја српске ћирилице, Бг 1971.

Јасмина Грковић-Мејџор

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)