ДАБАРСКО ПОЉЕ

ДАБАРСКО ПОЉЕ, периодично плављено крашко поље у источној Херцеговини, на југу тзв. Високе Херцеговине. Пружа се правцем северозапад--југоисток између планина Трусине (Зечак 1.055 м) на северу и Хргуда (Велики Парић 1.109 м), Кубаша (Чуњага 1.019 м) и Црног Осоја (992 м) на југу. На југоистоку га од Фатничког поља дели кречњачка греда Љут, широка око 2 км, релативне висине од око 120 м. Д. п. је дугачко око 21 км, а највећа ширина је око 3 км, код села Струпићи. Висине дна овог поља на северозападној периферији достижу до око 560, а до југоисточне периферије падају до око 470 м н.в. Дно је прекривено квартарним наслагама -- у северозападној половини поља преовлађује алувијум, а југоисточна је прекривена још млађим барским и језерским седиментима. На северозападној ивици поља, са планине Трусине, спуштају се сипари и подинске брече. На ободу поља је и 14 пећина, као што су Љељешница, Змајевка, Волујача, Сушица, Мушића пећина и Данилова пећина. Неке од њих биле су предмет проучавања страних хидробиолога. По ободу и у самом пољу налази се мноштво већих и мањих, углавном крашких извора. Њихове воде граде реку Опачица, која протиче од северозападне периферије до средњег дела поља. Део тока је каналисан. Њене воде пониру и разливају се у забареном југоисточном делу поља, где је и највише понора. Постоји и неколико других токова од којих је највећи Вријека. Две петине поља (око 12 км²), углавном у његовом југоисточном делу, јесу плављено подручје. Поплаве трају по пола године, од новембра до маја. Оне често уништавају земљу, путеве и мостове, те узрокују прекиде саобраћаја. Највеће поплаве забележене су 1954. и 2013. Свака јача киша преплави оронули мост и прекине путну комуникацију мештана Струпића, Засаде и Милавића, села билећке општине која гравитирају Берковићима. Д. п. је тунелом (изграђеним 1986, дугим 3,2 км) повезано са Фатничким пољем. Њиме се поље одводњава, према Билећком језеру. Највећа површина поља користи се за пашњаке, али постоје и оранице, јагодњаци и воћњаци. Медитерански климатски утицаји на надморској висини на којој се поље налази и педолошки састав дна поља теоретски омогућавају узгајање многих пољопривредних култура. Насеља су формирана по ивицама поља. Највише их је на североисточној, присојној и блаже нагнутој страни, где су и више од 50 м више од дна поља. Највећа су: Берковићи, Хатељи, Бијељани, Кути, Струпићи, Потком и др. Са околином Д. п. повезано је локалним путевима према Стоцу, Невесињу и путу Требиње--Фоча.

ЛИТЕРАТУРА: A. Brancelj, „Alona hercegovinae n. sp. (Cladocera: Chydoridae), a blind cave-inhabiting Cladoceran from Hercegovina (Yugoslavia)", Hydrobiologia, 1990, 199, 1; V. Zakšek, B. Sket, P. Trontelj, „Phylogeny of the cave shrimp Troglocaris: Evidence of a young connection between Balkans and Caucasus", Molecular Phylogenetics and Evolution, 2007, 42, 1; C. Makropoulos и др., „A multi-model approach to the simulation of large scale karst flows", Journal of Hydrology, 2008, 348, 3.

Тамара Лукић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)