ДИМИТРИЈЕ КАНТЕМИР

ДИМИТРИЈЕ КАНТЕМИР, војвода, историчар, композитор (Јаши, Румунија, 1673 -- Дмитровск, Русија, 1723). Када му је отац именован за војводу Молдавије, послат у Истанбул као талац где је провео више од 20 година. Стекао образовање у Грчкој православној патријаршијској академији и на султановом двору, где је био у служби протокола, због чега је имао добар увид у хришћанску и исламску културу. Научио је грчки, латински, турски, арапски и персијски језик. Порта га је 1710. поставила за војводу Молдавије са задатком да надгледа влашког војводу Константина Бранковануа у којег није имала поверења. Покушао је да искористи Руско-турски рат 1710--1711, који је повео Петар Велики да одвоји Молдавију од Османског царства, али у томе није успео. Послe руског пораза на Пруту јула 1711, склонио се у Русију где је добио педесет села са 50.000 кметова. Постао је царски саветник посвећен науци. Д. К. је писац дела Incrementa atque decrementa Aulae Othomanicae (Историја успона и опадања Османске империје) које се сматра првом османском историјом у којој су комбиновани турски и европски извори. Написао и дело Наука о музици на основу слова у којем је приказао систем бележења нота на основу слова и Опис Молдавије. Један је од оснивача Академије у Санкт Петербургу и члан Академије у Берлину.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Мантран (прир.), Историја Османског царства, Бг 2002; И. Ортајли, Најдужи век империје, Бг 2004; İ. Ortaylı, Türkiye Teşkilât ve İdare Tarihi, Ankara 2008; S. A. Somel, The A to Z of the Ottoman Empire, Lanham--Toronto--Plymouth 2010.

Мирјана Маринковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)