ДОМ ЈЕВРЕМА ГРУЈИЋА

ДОМ ЈЕВРЕМА ГРУЈИЋА, споменик културе у Светогорској улици 17 у Београду, саграђен 1896. као репрезентативна градска кућа, у стилу владајућег еклектичког академизма, по пројекту архитекте Милана Капетановића. Одликују га централни и бочни ризалити, полихромија и зграфито орнаментика -- дело италијанског декоратера Доменика д'Андрее. У приземљу су салони, трпезарија и кухиња, а на спрату три спаваће собе, радни кабинет и библиотека са терасом ка врту. Државни саветник, судија Високог суда, дипломата, министар и оснивач Либералне странке Јеврем Грујић је зграду за живота почео да гради својој ћерки Мирослави Мирки, потоњој првој почасној дворској дами краљице Марије Карађорђевић и председници Кола српских сестара. Имање је Грујићева супруга Јелена наследила од своје помајке Јеленке Хербез, а она добила као мираз од књаза Милоша приликом удаје. Прво је здање које је заштитио новоосновани Завод за заштиту споменика културе Београда 1961, а Република Србија га је 1979. прогласила културним добром од великог значаја. Обновљен и рестаурисан, Д. Ј. Г. отворен је за јавност 2015. као Музеј историје, дипломатије, уметности и авангарде, са сталном поставком и повременим тематским изложбама. Члан је Удружења европских историјских кућа. Поседује преко 400 сликарских, скулпторских и дела примењене уметности XVIII--XX в. која су припадала члановима породица Т. Хербезa (попечитељ књаза М. Обреновића), С. Грујићa (дипломата, амбасадор, маршал двора), К. Протића (генерал и краљевски намесник), С. Ћурчићa (председник новинарског удружења и народни посланик) и другим важним личностима тадашњег политичког и јавног живота. Поред слика А. Петровића, У. Кнежевића, У. Предића, П. Јовановића и С. Тодоровића, М. Тенковића, Ђ. Крстића, И. Табаковића и З. Петровић, ту су и стилски намештај, оружје Т. Рајића и Хајдук Вељка, преписка кнеза Милана и краљице Наталије Обреновић, писма кнеза Милоша и кнеза Михаила, породични накит, сребрнина, порцелан, керамика, стакло, аутентични грађански костими, архивска и библиотечка грађа. Д. Ј. Г. својевремено су посећивали Ј. Цвијић, С. Матавуљ, Ј. Скерлић, М. Ракић и највећи српски сликари чија се дела сада ту налазе. У кући је 1912. потписан тајни уговор Србије и Бугарске за ослобођење Јужних Словена од турског ропства, на којем је касније заснован Балкански савез. После I светског рата у згради је било Белгијско посланство, а приликом ослобађања Београда 1944. партизанска болница. У подруму зграде 1967--1968. радила је једна од првих дискотека у Београду „Код Лазе Шећера", а у њу су навраћале и интернационалне звезде (О. Шариф, А. Дeлон).

ЛИТЕРАТУРА: Л. Милићевић, Јеврем Грујић: историјат сентандрејског либерализма, Бг 1964; Б. Вујовић, Дом Јеврема Грујића, Бг 1966; М. Ротер Благојевић, Стамбена архитектура Београда у 19. и почетком 20. века, Бг 2006; Ј. Грујић (прир. З. Петровић), Животопис, Аранђеловац 2007; Г. Гордић, Л. Шећеровић, Дом Јеврема Грујића, Бг 2007; И. Висковић, Дом Јеврема Грујића, Бг 2012.

Љиљана Н. Стошић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)