ДУДИЋ, Драгојло

ДУДИЋ, Драгојло, земљорадник, политичар (Клинци код Ваљева, 9. XII 1887 -- Мачкат на Златибору, 29. XI 1941). Сам је научио да чита и пише, поставши један од најписменијих и најначитанијих сељака у Србији, а уз то и један од најузорнијих домаћина у ваљевском крају. Енглески језик научио је током I светског рата, у време обуке за болничара у Великој Британији. После одслужења војног рока (1909) учествовао је у балканским и I светском рату, у којима је био болничар и санитетски подофицир. Прешавши Албанију и ратујући на Солунском фронту, напредовао је до чина резервног санитетског наредника. Определивши се још током рата за идеје левице, 1919. постао је члан Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста) и у свом селу формирао партијску организацију 1920. На скупштинским изборима 1923. и 1925. био је кандидат за народног посланика. Активан у комунистичком покрету, био је члан Месног комитета КПЈ за Ваљево, а од 1940. члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Између I и II светског рата сарађивао је у више листова и часописа, пишући за Политику, Радничке новине, Рад, Народну правду. Организатор је устанка у западној Србији 1941. У јулу 1941. формирао је Колубарску партизанску чету, а убрзо потом постао командант Ваљевског партизанског одреда. У новембру 1941. изабран је за председника ГНОО Србије. Погинуо је од немачке авионске бомбе, при повлачењу из Ужица. Указом Президијума Народне скупштине ФНРЈ од 14. XII 1949. проглашен је за Народног хероја.

Александар Животић

После I светског рата као следбеник социјалистичких идеја покреће лист Глас радника и сељака (Ва 1927) и учествује у промовисању књижевног рада сељака-писаца, а приповедном прозом је заступљен у зборнику За плугом (Бг 1939). После немачког напада на Краљевину Југославију покушао је да се као добровољац пријави у војску, али није примљен. Учествовао је у преговорима партизана са Д. Михаиловићем, а у више наврата сретао се и са Ј. Брозом са чијим се плановима и деловањем није увек саглашавао. Током септембра и октобра 1941. деловао је у Подгорини, Рађевини и Колубарском крају, истовремено учествовао у борбама са 342. немачком дивизијом и био сведок немачких злочина у Осечини, Пецкој, Причевићу и околини Ваљева. После напада Немаца на Ужице 29. XI 1941. Д. се повлачи према Златибору и на путу гине.

Прве године II светског рата водио је дневник, објављен у редакцији М. Митровић (Бг 1945). Иво Андрић одмах запажа да је тај „западно-србијански сељак, речит и писмен, далек сваком литерарном маниру". Д. није себе сматрао писцем, него човеком из народа заинтересованим за књижевност. Поштовање ратничке традиције, припадност систему вредности у којем хероички модел света с одговарајућом етиком стоји на врху тог система, чини да Д., док пише дневник, заправо следи и продужава традицију устаничке прозе, чијим писцима није близак само по теми („буна међу народима"), него и по неким стилским својствима, пре свега по интересовању за детаље из обичног, свакидашњег живота. Д. Дневник 1941 је за В. Дедијера огледало примењене етике, по чијим се јасним принципима и појединац и колектив, покренути енергијом „бунта и отпора", упуштају у класну и ослободилачку борбу, жртвујући све зарад уверења у могућност коренитих револуционарних социјалних промена. Премда стваран у готово немогућим условима, без претходних припрема, са бригом да се ништа не препусти варљивости сећања, као и тежњом да се све што пре забележи како би се очувао примарни утисак и предупредила могућност испредања каснијих „верзија", Дневник 1941 стилски је целовит, јасно формулисан књижевно-документарни облик. Он настаје као реакција на „императив дана", аутентично и наивно, у процедури спонтаног развоја, из вере у етичку исправност делања, а што у знатној мери неутралише прагматичне и пропагандне призвуке таквог начина писања.

Михајло Пантић

ЛИТЕРАТУРА: З. Јоксимовић, Живот Драгојла Дудића, Бг 1974; Народни хероји Југославије, Бг 1975; И. Андрић, „Драгојло Дудић: Дневник 1941", у: Уметник и његово дело, Бг 1981; В. Дедијер, „Дудићеви светли примери примењене етике", у: Књижевност и историја, Бг 1985; М. Пантић, „Документ као литература", у: Д. Дудић, Дневник 1941, Бг 1988; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939--1945, Бг 1992; Б. Матић, Прекинута револуција Драгојла Дудића, Ва 2017.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)