ДИВОШ ТИХОРАДИЋ

ДИВОШ ТИХОРАДИЋ, кнез (? -- ?, прва половина XIV в.). Брат усорског кнеза Витана Тихорадића. Јавља се као сведок у двема повељама босанског бана Стјепана II Котроманића (1322--1352). У првој повељи из 1332. наводи се без титуле, међу сведоцима од „Завршја", простране судско-административне области која је обухватала Земуник, Усору, Соли и Треботић. У другој повељи од 1333, издатој у подграђу града Сребреника на Мајевици, кнез Витан је први међу сведоцима, а кнез Д. T. је уписан као пристав. Претпоставља се да се област Тихорадића налазила у северној Босни. Д. T. је остао запамћен као поручилац богато илуминираног рукописа, познатог под именом Дивошево јеванђеље. Писар овог дела, најбољег представника босанског минијатурног сликарства, био је Манојло Грк, творац Мостарског јеванђеља, које је можда наручио челник Хлап. Како је за овог властелина поуздано утврђено да је пореклом из „земље" Соли, тако је Манојлова преписивачка радионица могла да буде смештена у пределу североисточне Босне. Синови Д. T. су били Сладоје, Милош и Добросав Дивошевић.

ИЗВОР: F. Miklosich, Monumenta Serbica, Viennae 1858.

ЛИТЕРАТУРА: „Истраживања о постанку босанске бановине с нарочитим обзиром на повеље кормендског архива", ГЗМС, 1906, 18; L. Thallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, München--Leipzig 1914; П. Анђелић, Постојбина и род Дивоша Тихорадића", Слово, 1976, 25--26; М. Благојевић, „Босанско Завршје", ЗФФБ, 1979, 14, 1; J. Мргић, „Жупе и насеља ‚земље' Усоре", ЈИЧ, 2000, 1--2; Северна Босна 13--16. век, Бг 2008.

Ј. Мргић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)