ДИМИТРИЈЕВИЋ, Никола

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Никола, штампар, издавач (Сомбор, 1851 ‒ Нови Сад, 22. XII 1884). Штампарски занат изучио је код сомборског штампара Битермана. Ради усавршавања у занату од 1869. до 1873. био је најпре у Будимпешти, а од 1873. до 1876. у Лајпцигу. По повратку из Лајпцига настанио се у Новом Саду, у којем је у Српској народној задружној штампарији радио као технчки управник и деловођа. Када је 1876. престао да излази Глас народа Панте Поповића, одлучио је да покрене Српско коло, недељни лист „за народнојавне, привредне, просветне и забавне ствари", који је почео да излази 13. I 1881. Намењен у првом реду ширим друштвеним слојевима, земљорадницима и занатлијама, Српско коло имало је задатак да популарним чланцима, изложеним једноставним и лако разумљивим стилом и језиком, буди у народу „што светије мисли о његовом стању и животу", да уздиже и негује „што племенитије и узвишеније осећаје", да Србе покреће из „гњилости и немара" и у свему их подстиче да иду напред и сврстају се у ред развијенијих и срећнијих народа. Иако Српско коло није имало дозволу да се бави политиком, оно је на дискретан начин заступало интересе Српске народне слободоумне странке. Од почетка 1883. излазило је двапут недељно. Као уредник Д. је успео да окупи око листа велик број истакнутих српских књижевника и јавних радника, које је и награђивао. Кад је 1884. Застава постала орган нотабилитета, захваљујући Д. присталице Бечкеречког програма у Српском колу добиле су лист у најпресуднијем тренутку, уочи будимпештанске и великокикиндске конференције, када се била пресудна битка с нотабилитетима око спасавања Бечкеречког програма и читавог дотадашњег национално-политичког покрета Срба у Угарској. Средином 1881. Д. је купио Задружну штампарију и опремио је новом парном машином. Објавио је прву књигу беседа Михаила Полита Десанчића, песме Бранка Радичевића и више књига за децу и одрасле. После смрти Д. власник Српског кола постао је његов брат Стева, а штампарију је откупио Младен Јојкић. Д. је био члан Матице српске и неколико добротворних друштава која је помагао.

ЛИТЕРАТУРА: Српско коло, 13/25. XII 1884, 98; В. Ђ. Крестић, Историја српске штампе у Угарској 1790‒1914, Н. Сад 1980; С. Васиљевић, Знаменити Сомборци, Н. Сад 1989; Д. Попов, Енциклопедија Новог Сада, 7, Н. Сад 1996.

В. Ђ. Крестић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)