ДРЕНОВА

ДРЕНОВА, село на југозападној периферији Србије у општини Пријепоље, на западним падинама планине Златар. Дисперзивно је, заузима велику површину и чини га осам заселака. Са општинским средиштем повезано је локалним путем дугим око 10 км. Ово је депопулациона средина. Године 1953. село је имало 811, а 2011. 162 становника, од којих су 84,6% били Срби. Економски активно било је 82 лица од којих највећи број ради у оближњем Пријепољу.

С. Ћурчић

Остаци средњовековне цркве налазе се у засеоку Падеж, на месту које мештани називају Црквине. Први је локалитет открио и направио белешку о њему 1896. К. Пач, у то време кустос Земаљског музеја у Сарајеву. Њега је подстакао на површини земље пронађени мермерни архитрав са натписом „+ Тe Criste auctore pontifex..." („Уз твоју помоћ Христе понтифекс..."). Археолошка ископавања обављена су 1957. и том приликом констатовано је да је црква преполовљена клизањем терена, тако да је на горњем платоу остао већи део наоса са олтарским простором, док се према југозападу за читавих 50 м одвојила припрата са преградним зидом према наосу. Исту судбину је доживела и некропола формирана око цркве. Анализом откривених зидова издвојене су две фазе градње. Првобитна црква се састојала од брода, који је пиластрима био подељен на три травеја, и полукружне апсиде. Унутар олтара су постављена камена седишта за свештенике, са централним, посебно наглашеним, кружним троном. Старија црква је у неком моменту претрпела обнову која се састојала најпре у надзиђивању порушених зидова, а вероватно у склопу истих радова на западној страни дозидана је припрата, пиластрима подељена на два травеја. Црква је била живописана, а у зидовима друге, из млађе грађевинске фазе, нађени су фрагменти камене пластике са стилским одликама романоготике. Пронађени фрагменти фресака сведоче о квалитетном живопису јасних и живих боја. О времену изградње цркве и познијој обнови у науци не постоји јединствено мишљење, као ни о епиграфском тумачењу и одређивању хронологије натписа на архитраву, који је прво протумачен као прероманички, а потом приписан рановизантијском периоду. Према једном мишљењу црква је саграђена у раздобљу прероманике, а потом обновљена у XIII в., док је друго мишљење да није могла настати у прероманичко доба, него да би време њеног настанка оквирно могао бити XIII в. На простору око цркве формирана је некропола са гробовима обележеним масивним каменим плочама, обрађеним и необрађеним. У ископаваним гробовима није било налаза, што је онемогућило њихово поуздано датовање. На основу надгробника сахрањивање је опредељено у раздобље од XIII до прве половине XV в.

Д. Радичевић

ЛИТЕРАТУРА: C. Patsch, „Archäologisch--epigraphische Untersuchungen zur Geschichte der römischen Provinz Dalmatien", Wissenschaftliche Mitteilungen aus Bosnien und der Hercegovina, 1896, IV; И. Николајевић, „Пријепоље и околина у рановизантијско доба", у: Симпозијум „Сеоски дани Сретена Вукосављевића", 3, Пријепоље 1976; Б. Вуловић, „Култна грађевина у Дренови и натпис +Te Criste auctore pontifex...", Рашка баштина, 1980, 2; М. Поповић, „Касноантичко наслеђе у Полимљу", Милешевски записи, 2002, 2; Ђ. Јанковић, „Епископија Србије Дубровачке и Барске архиепископије у светлу археолошких података", у: Међународни научни скуп „Осам векова манастира Милешеве", I, Милешева 2013.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)