ДОЛОМИТИ

ДОЛОМИТИ, карбонатне стене које су изграђене од минерала доломита. Кристална решетка д. састоји се из правилне измене слојева CaCO3 и MgCO3. Стехиометријски чисти д. описани су као Ca50Mg50(CO3)2 д. С обзиром на то да је у природи то веома ретко и да д. обично имају већи садржај Ca-јона у решетки, такви се д. називају „протодоломити" Ca50Mg45(CO3)2. Према начину настанка д. могу бити примарни, настали непосредним таложењем из раствора и формирани процесима доломитизације где долази до замене примарног калцита минералом доломитом. Примарни или сингенетски д. најчешће су удружени са наслагама соли, анхидрита и гипса, а средине њиховог настанка су слана језера и затворени морски басени. Д. настали у процесу доломитизације могу бити рано и касно дијагенетски, у зависности од тога да ли је дошло до замене калцита, арагонита, Мg-калцита д. у неочврслом талогу или у већ очврслој стени. Ранодијагенетска доломитизација дешава се непосредно после таложења али пре потпуног очвршћавања седимента. Неопходни услови за тај процес су: плитка вода, супратајдал, засољене заостале барице, лагуне или заливи, висока концентрација СО2, екстремно висока евапорација, повишена средња годишња температура (>30ºС), порозност кречњака. У води мора да постоји висок моларни однос Мg/Са, најпогодније је да буде преко 20:1 (у нормалној морској води је 3-5:1). Неопходно је да буде довољно овако концентроване воде уз стално кретање да би могло доћи до промене у седименту. Ранодијагенетски д. се карактеришу сачуваним структурама и текстурама примарног карбонатног седимента који се доломитизира, као нпр. сачувана строматолитска ламинација са текстуром птичијег ока (фенестре). Каснодијагенетска доломитизација је процес који се дешава у већ очврслој стени у присуству порне воде са нижим садржајем Мg-јона, под дејством литостатичког притиска и у другачијим термодинамичким условима него што је то код ранодијагенетске доломитизације, али у дужем временском интервалу. Дејством ових процеса долази до потпуног или делимичног уништења примарног склопа стене. Границе према кречњацима нису оштре, него се може уочити постепен латерални и вертикални прелаз д. према кречњацима. Каснодијагенетским д. кристална решетка је слабо уређена и често одговарају „протодоломитима". У површинским и субповршинским условима у присуству пирита или сулфата може доћи до замене д. калцитом. Тај процес познат је као дедоломитизација, где се задржава кристални облик д., али је цела унутрашњост кристала замењена калцитом. Овом процесу чешће подлежу протодоломити а стене настале на овај начин су доста чврсте, крупнокристаласто зрнасте структуре. Д. су удружени са кречњацима без обзира на време постанка. Праве мешане стене као што су доломитични кречњаци или калцитски д. У Србији д. по заступљености долазе после кречњака. Д. су стратиграфски везани за мезозојске јединице од тријаса па закључно са кредом, посебно доњом. Констатовани су у палеогену источне Србије, као и у језерским басенима миоценске старости (западна Србија). Ту су удружени са различитим врстама лапораца (типски, доломитски, магнезитски или мешани) са магнезитима и са силицијским стенама конкреционог типа.

ЛИТЕРАТУРА: The Encyclopedia of Sedimentology, Stroudsburg 1978; М. Протић, Петрологија седиментних стена, Бг 1984; А. Грубић, Ј. Обрадовић, Н. Васић, Седиментологија, Бг 1996.

Н. Васић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)