ДЈЕД

ДЈЕД, старешина Цркве босанске. Крстјани су га сматрали истинским наследником Св. Петра. Представљао је Цркву босанску пред својим верницима, владаром и спољним светом. Д. Радослав почетком 1404. у писму Дубровчанима себе назива прави господин епискуп цркве босанске. Трајање службе д. вероватно је било доживотно. Непознат је начин на који се бирао. Није имао стално боравиште. Осим духовног деловања, које је мало познато, имао је значајну улогу у јавном и политичком животу средњовековне Босне. Спомиње се као јамац задате вјере, посредник и арбитар у међусобним споровима владара и властеле. Дубровчани су често тражили да посредује приликом обављања најразличитијих послова у Босни и да буде гарант поштовања постигнутих уговора. У запису на јеванђељу тепчије Батала дата су имена 12 крстјанских поглавара „ки су се нарекли у ред цркве прие господина нашего Растудија" (Растудије, Радоје, Радован, Радован, Хлапоје, Драгош, Повржен, Радослав, Радослав, Мирослав, Болеслав, Ратко). Током XV в. по имену је познато свега још неколико д.: Радомир (1404), Мирохна (1426--1427), Милоје (1446), Ратко (у време краља Томаша).

ЛИТЕРАТУРА: П. Ћошковић, Црква босанска у XV стољећу, Сар. 2005.

С. Рудић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)