ДАНИЛО (Крстић)

ДАНИЛО (Крстић), епископ будимски (Нови Сад, 13. V 1927 -- Сентaндреја, 20. IV 2002). Права студирао у Београду, а књижевност дипломирао на Сорбони 1952. Од 1954. до 1958. студирао је богословске науке на Академији Св. Сергеја у Паризу, да би докторирао на Харварду 1968. Замонашен је на Бадње вече 1960. у манастиру Св. Саве у Либертивилу (САД), а 1969. СА сабор СПЦ изабрао га је за викарног епископа српског патријарха, са титулом епископа марчанског. За то време био је уредник Гласника, службеног листа СПЦ. Од 1984. администрирао је Епархијом будимском, а 1988. бива изабран за архијереја Епархије будимске. Д. је био један од најобразованијих архијереја СПЦ. Најузвишеније богословске тајне умео је јасним сликама и логичким излагањем да представи тако да их сви схвате, а знање класичних и савремених језика помагало му је да извуче најдубљи смисао сваког проблема. Богати богословски и књижевни опус Д. разасут је у многобројним публикацијама, часописима и књигама, објављеним како у СПЦ тако и у издањима других сестринских цркава.

ЛИТЕРАТУРА: М. Протић, „Хиротонија марчанског епископа др Данила", Гласник СПЦ, 1969, 4; „Упокојио се у Господу Епископ будимски Данило (Крстић)", Гласник СПЦ, 2002, 6; М. Обрадовић, Светлоносац владика др Данило Крстић, епископ будимски, као духовни родитељ, Соколица 2006.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)