ДИМЊАЧЕ

ДИМЊАЧЕ (Fumaria), једногодишњe зељасте биљке из породице макова (Papaveraceae) и потпородице димњача (Fumarioideae). Стабло им је полегло или устајуће, разгранато, високо 10--50 цм. Листови су нежни, сивозелене боје, двоструко до четвороструко перасто издељени на танке режњеве. Цветови су ружичасти, беличасти или црвенкасти, зигоморфни, петоделни при чему је горња латица преображена у остругу. Плод је округласта орашица, на дршкама које су надоле савијене. Цветају од априла до октобра. Род Fumaria обухвата око 50 врста распрострањених претежно у Средоземљу, северној Африци и западној Азији. У Србији расте седам врста д., од којих је најпознатија и најчешћа F. officinalis која расте на обрадивим и рудералним површинама. Назив д. повезан је са њеним изгледом, магличасто сивозеленим листовима и прозрачним цветовима, нијансираним на врховима, што ствара утисак димљивог испарења које се диже из земље (fumus terrae). С друге стране, у записима Диоскоридеса и Плинија Старијег наведено је да сок ове биљке изазива сузење очију као дим при паљевинама. Садржи алкалоиде (протопин и алокриптопин), флавоноиде, танине, калијумове соли, као и фумаринску киселину. Користи се у народној медицини за лечење очију (конјунктивитис) и кожних обољења, као и за чишћење бубрега. Међутим, постоје упозорења да су д. отровне и да се могу користити само под надзором фармацеутских стручњака.

ЛИТЕРАТУРА: L. Mitich, „Fumitory (Fumaria officinalis L.)", Weed Technology, 1997, 11, 4; О. Васић, „Fumaria L.", у: В. Стевановић, (ур.), Флора Србије, 2, Бг 2012; R. Păltinean и др., „Phytochemical Analysis of Fumaria Officinalis L. (Fumariaceae)", Farmacia, 2016, 64, 3.

Бранка Стевановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)