Прескочи до главног садржаја

ДИМИТРИЈЕВИЋ ДОБРАЧА, Јован

ДИМИТРИЈЕВИЋ ДОБРАЧА, Јован, трговац, устанички војвода, кнез (Добрача, Гружа, ? -- Добрача, 17. XII 1839). Надимак је добио по родном селу. Уочи Првог српског устанка био је познати сточарски трговац. Био је гружански војвода другог реда за време устанка, трговао је (1813. извезао је 120 волова у Турску) и набављао олово за Совјет. По слому устанка није избегао, па је постављен за кнеза у Гружи. Укључио се у припреме Другог устанка и почетком марта 1815. учествовао на скупштини у Рудовцима, где је одлучено да устанак започне на Цвети. Чим се Милош Обреновић из Београда вратио у Црнуће, дошао је да га обавести о одлукама скупштине и постао један од његових главних повереника. Није се одазвао позиву крагујевачког муселима на састанак кнезова, него се с Гружанима ушанчио у близини и с Милутином Савићем Гарашанином опколио Крагујевац. Покушао је да пресретне везировог ћехају Имшир-пашу, који се с 5.000 војника, већином коњаника, кретао из Београда ка Чачку. Довео је 500 Гружана Милошу, чији се део војске пред Имшир-пашом разбежао, па је с њим кренуо за Турцима. Са Гружанима, које је три месеца издржавао сопственим новцем, учествовао је у опсади Чачка и биткама на Љубићу. Током великог турског напада 6. VI 1815. успео да одбрани шанац, који је у каснијем метежу ипак напуштен. Његов војник убио је пашу и олакшао освајање Чачка, који су Турци напустили 10. јуна, повлачећи се ка Сјеници. Прикључио се потери која их је сустигла и разбила у Ртарима. Учествовао је и у освајању Пожаревца. После устанка вратио се у Гружу и био кнез до маја 1822, када је на сопствени захтев разрешен, како би лакше наплатио велике дугове, уз помоћ посебне објаве кнеза Милоша. Добио је 1835. пензију од 100 талира годишње. Умро је сиромашан и слеп. Сахрањен је код манастира у селу Драча у Крагујевачкој нахији.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Бг 1876; Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Бг 1888; В. Стефановић Караџић, Грађа за српску историју нашега времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, Бг 1898; М. Гавриловић, Милош Обреновић, I (1813--1820), Бг 1908; Р. Бојовић, „Битка на Чачку", ЗРНМ, 1974, V; Историја српског народа, V/1, Бг 1981; Д. М. Павловић, „Западноморавци, Рудничани и Драгачевци у Другом српском устанку", ЗРНМ, 1984, XIV.

Б. Миљковић Катић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)