ДЕБЕЛО ЈЕР

ДЕБЕЛО ЈЕР (x), оригинално слово старословенске ћирилице које је означавало тврди полуглас. У српској средњовековној ћирилици је, због изједначавања два полугласа у српском језику, за нови полуглас средњега реда уопштено танко јер, које се користи у босанско-хумској и рашкој правописној школи, а пише се по етимолошком правопису и у позицијама где се полуглас изгубио. Д. ј. уводи поново ресавска правописна школа, с тенденцијом да се њиме означи вештачки изговор некадашњег слабог полугласа. У послересавском периоду немају га сви рукописи и штампане књиге. Са прихватањем рускословенског језика усваја се и д. ј. као рускословенска графијска особина, слово се користи и у делима писаним славеносрпским језиком, али и код писаца предвуковског периода који су се залагали за књижевни језик на народној основи. Реформишући рускословенску црквену ћирилицу, Сава Мркаљ је искључио из азбуке и д. ј., будући да није имало гласовну вредност, a Мркаљева реформа била је основа правописне реформе Вука Стеф. Караџића.

ЛИТЕРАТУРА: П. Ђорђић, Историја српске ћирилице, Бг 1971; А. Младеновић, Историја српског језика. Одабрани радови, Бг 2008.

Ј. Грковић-Мејџор

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)