ДУГОРЕПА СЕНИЦА

ДУГОРЕПА СЕНИЦА (Aegithalos caudatus), мајушна птица из породице Aegithalidae, која није у блиском сродству са правим сеницама из породице Paridae. Дуга је 13--15 цм, од чега на узан и несразмерно дугачак реп отпада чак 7--9 цм. Има крупну главу са врло кратким али оштрим и јаким купастим кљуном. Лоптасто тело покривено је сивкастобелим меким и растреситим перјем, осим крила, леђа и репа на којима је перје кестењастоцрно-сиво. На странама темена често се појављује тамно перје у виду широких „обрва", а та одлика географски варира, као и боја бокова који могу да имају бледоружичасте тонове. Глас којим се дозивају у јату је кратко поновљено тихо цичање и шуштав звук сличан протресеној дечјој звечки. Стабилна популација од преко 60.000 парова гнезди се у Србији по заклоњенијим рубним деловима шума свих висинских зона, у парковима и воћњацима, по селима, на салашима и око појата, свуда где има дрвећа и грмља, али је најчешћа у низинама, долинама и побрђу. Зими скита у породичним јатима заједнички тражећи храну махом по листопадним шумама. Храни се првенствено инсектима, нарочито јајима и ларвама лептирова, а зими у мањој мери и биљном храном. Почиње да се гнезди обично већ крајем марта, пре него што олиста грм у којем гради велико лоптасто гнездо (пречника 20 цм) са округлим улазом бочно у горњем делу, па је гнездо упадљиво и често плен грабљиваца. Грађено је од маховине повезане паучином по систему „чичак-траке", покривено лишајевима ради камуфлаже, а изнутра обложено перјем и длаком. Женка почетком априла снесе 6--12 беличастих јаја на којима лежи две недеље, а младунци остају у гнезду мање од три недеље. Понекад се гнезди још једном, у јуну. Пошто многа гнезда пропадну, несуђени родитељи приступају успешнијим паровима као помагачи у храњењу туђих младунаца и тако повећавају изгледе на успех њиховог преживљавања. Д. с. има статус строго заштићене врсте у Србији.

ЛИТЕРАТУРА: М. Шћибан и др., Птице Србије: критички списак врста, Н. Сад 2015; С. Пузовић и др., Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008--2013, Н. Сад 2015.

Воислав Васић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)