ДИНИЋ, Анка

ДИНИЋ, Анка, фитоеколог, фитоценолог, научни саветник (Београд, 17. III 1938). Дипломирала на Шумарском одсеку Шумарског факултета у Београду 1961. Радила је у Републичком заводу за заштиту природе Србије у Београду 1961--1962. За асистента у Одељењу за фитоекологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић" постављена је 1962. На Природно-математичком факултету у Београду одбранила је 1968. магистарски рад „Граб (Carpinus betulus L.) у шумским заједницама Фрушке горе" (ЗМСПН, 1970, 39), а 1974. докторску дисертацију „Екологија и варијабилитет граба (Carpinus betulus L.) и његово учешће у шумским заједницама северне Србије". Године 1969. била је 11 месеци на специјализацији из области експерименталне фитоценологије у Ботаничком институту „Комаров" у Лењинграду. У звање научног сарадника изабрана је 1974, а научног саветника 1986. Са групом аутора добитник је Октобарске награде Града Београда за медицинске и биолошке науке 1979. за књигу Биљне заједнице и станишта Старе планине (Бг 1978). Аутор је монографије Експериментална фитоценологија шумских екосистема Србије (Н. Сад 1994). Са групом аутора објавила је књигу Игор Андрејевич Рудски -- живот и дело (Бг--Краг. 2003). Члан је Одбора за флору и вегетацију САНУ. Један је од аутора књига Вегетација Србије II -- Шумске заједнице 1--2 (Бг 1997, 2006), те писац неколико текстова („Заједница китњака и граба у Србији (Querco--Carpinetum serbicum Rudski 1949)"; и В. Мишић, „Шуме смрче"). Била је сарадник на изради Карте природне потенцијалне вегетације Југославије у размери 1:1.000.000 у издању Војно-географског института 1983. Бавила се истраживања из области фитоценологије, идиоекологије биљних врста, експерименталне фитоценологије и заштите природе. Oбјавила је књигу кратких прича Бабино унуче (Бг 1996) и збирку поезије Све је љубав ако волиш (Бг 2014).

ДЕЛА: „Варијабилитет и еколошка диференцијација граба (Carpinus betulus L.) у северној Србији", ЗМСПН, 1975, 48; „Фитоценоза китњака и граба као климарегионални тип шуме на малим масивима у северној Србији, на ободу Панонске низије", ЗМСПН, 1978, 55; „Експериментална испитивања клијавости семена Панчићеве оморике на различитим стаништима у резервату Црвени поток на планини Тари", Заштита природе, 1989, 41--42; и В. Мишић, Еколошка диференцијација врста шумског дрвећа у Србији, Н. Сад 2004.

В. Стевановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)