ДАНИЛО (Љуботина)

ДАНИЛО (Љуботина), епископ карловачко-сењско-приморски (Српско Поље код Гацког, око 1660 -- Плашки, Хрватска, 29. I 1739). Школу је учио у Пероју и Гомирју. Као игуман Гомирја и народни посланик пратио је митрополита Атанасија (Љубојевића) на изборни сабор 1708. у манастир Крушедол на којем је Горњокарловачка епархија везана за Крушедолску, односно Карловачку митрополију. На сабору у манастиру Хопову изабран је 1713. за епископа српског народа на подручју Карловачке и Приморске крајине. Резидирао је у Гомирју, а од 1721. у Плашком, где је 1722--1723. подигао дрвену цркву Ваведења Пресвете Богородице и дрвену кућу за епископску резиденцију у коју се уселио. Војне власти су га оптужиле Ратном савету у Бечу да гради нов манастир и тражиле да седиште епархије врати у манастир Гомирје. Даљи радови дозвољени су тек 1725. после спроведене истраге, али са напоменом да ту не буде манастир. Преко будимског епископа тражио је дозволу да подигне макар једну келију и цркву од камена. У епархији је формирао библиотеку, а у Гомирју и неким селима заменио је дрвене храмове зиданим. Водио је тешку борбу против унијаћења са загребачким и сењским римокатоличким бискупима, марчанским унијатским епископом и сењским генералом грофом Роботом. Утицао је на православне вернике Карловачког генералата и Банске крајине да не прихвате унијатског марчанског епископа Рафаела Марковића којег су загребачки и сењски бискуп покушали да наметну Србима. По налогу карловачког митрополита бринуо је за православне вернике у Далмацији који су изгоном епископа Стефана (Љубибратића) остали без епископа и били препуштени на милост и немилост римокатолика и унијата. Успео је да спречи унијаћење и многе унијате врати у православље. Био је активан у раду црквено-народних сабора и потписао представку против Деклараторије 1727, којом су српском народу ограничена ранија права и привилегије. Није учествовао у сукобу већине епископа против митрополита Вићентија Јовановића.

ИЗВОРИ: „Први изборни сабор у манастиру Крушедолу 6/18. јануара 1708. год", Беседа, 1869, II; Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, Бг II 1903, V 1925.

ЛИТЕРАТУРА: М. Грбић, Карловачко владичанство, I, Карловац 1891; Д. Руварац, „О оставини Данила Љуботине, владике горњокарловачког", СрС, 1905, 11; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг--Пг--Краг. 1996.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)