ДИМИТРИЈЕВИЋ, Миливоје Мило

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Миливоје Мило, сликар, универзитетски професор (Београд, 1929 -- Београд, 5. X 1997). У Београду 1953. завршио Академију ликовних уметности, где је 1955. стекао и трећи степен („специјалку") у класи Недељка Гвозде-новића. Боравио на студијском путовању у Италији 1958, где је проучавао ренесансне мајсторе. Као стипендиста холандске Комисије за културне везе са иностранством, 1959. у Амстердаму усавршава сликарство код Карела Апела, једног од оснивача авангардног покрета ,,Кобра". Поштовање према Апелу изразио сликом Карел Апел у Византији (1984). У Народном музеју у Београду током 1959. и 1960. завршио државне испите из конзервације и рестаурације слика, икона и фресака. Од 1962. радио је као професор слободног цртања на Одсеку за пејзажну архитектуру и хортикултуру Шумарског факултета у Београду. Био је члан Удружења ликовних уметника Србије од 1953. и члан удружења „Лада". Његов уметнички рад заснивао се на утицајима средњовековне српске уметности. Сликао је пределе с Атоса и слике надахнуте фрескама из српских манастира. Излагао на десет самосталних изложби у Београду и по једном у Амстердаму и Лондону, те на више колективних (Хаг, Ријека, Сомбор, Чачак, Љубљана).

ДЕЛА: Царски свећњак, 1982; Богородица Етиопљанка, 1983; Акатист, 1989 (НБС).

ЛИТЕРАТУРА: М. Павловић, Природни облик и лик: ликовни огледи, Бг 1984; К. Димитријевић, Миливоје Мило Димитријевић: ретроспективна изложба, Бг 2015.

Ч. Јаничић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)