ДИМИТРИЈЕВИЋ, Илија

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Илија, лекар, фармаколог, универзитетски професор (Београд, 1896 -- Београд, 1. I 1968). Дипломирао на Медицинском факултету у Женеви (1921), усавршавао се у области хемије у Берлину, микробиологије у Паризу и фармакологије у Београду (1923--1932). Постављен 1923. за указног асистента Интерне клинике Мед. ф. у Београду, потом за управника 1938, а за редовног професора 1950. Био је председник стручног савета за испитивање лекова Мед. ф. у Београду (1938--1953). За време немачке окупације ухапшен и затворен у Бањичком логору (1941), па потом принудно пензионисан (1943). После ослобођења постао поново управник Института за фармакологију (1945) и шеф Катедре за фармакологију, физикалну медицину и балнеоклиматологију Мед. ф. (1948). Због недовољног броја наставника хонорарно држао предавања на Фармацеутском, Стоматолошком и Ветеринарском факултету у Београду. Удаљен са једном групом професора са факултета 1954, зато што ,,нису уносили савремене токове медицине у наставу" и због критичких ставова према тадашњој власти. Потом радио у Заводу за испитивање и контролу лекова Србије. Бавио се изучавањем механизама терморегулације са проф. И. Ђајом (и И. Ђаја, Терморегулација у грозници, Бг 1933), токсикологије метала и алкалоида, испитивањима ефеката кардиоваскуларних лекова, посебно строфантина и дигиталиса, ефектима јохимбина на терморегулацију, физостигмина и ефектима активних компонената белог лука и титрице („Physostigmin -- (Eserin) Vergiftung Medizinaler Bericht", Sammlung von Vergiftungsfällen, 1931, 1; „Прилог фармаколошком испитивању белог лука (allium sativum)", МП, 1931, 8). Увео је пирогени тест у контролу препарата намењених за парентералну употребу који је данас обавезан током развоја нових лекова. Аутор је многобројних радова, публикованих првенствено у немачким и француским часописима и уџбеника фармакологије за студенте (Фармакологија, Бг 1949). Уређивао је са Р. Павловићем часопис Materіa меdiса (1929), Српски медицински лексикон (1932), а са А. Костићем Медицински лексикон (Бг--Зг 1957), као и САЦЛ, Медицински преглед.

ДЕЛА: „Der Blutzuckerspiegel im Pernoctonschlafe", Naunyin-Schmiedebergs Archiv für experimentelle Pathologie und Pharmakologie, 1930, 151, 1--2; коаутор, „Étude de la thermorégulation dans la fièvre", Archives internationales de pharmacodynamie et de thérapie, 1933, 45; коаутор, „Influence de la dépression barométrique sur la fièvre", Comptes Rendus des Séances de la Société de Biologie et de Ses Filiales**,** 1936, 72, 641; „Antihistaminics and their therapeutic use", МГ, 1953, 7, 4.

ЛИТЕРАТУРА: М. Савићевић (ур.), Професори Медицинског факултета у Београду -- од оснивања до педесетих XX века, Бг 2003.

Љ. Гојковић Букарица; В. Кањух

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)