ДАВАЦ, Владимир Христијанович

ДАВАЦ, Владимир Христијанович (Даватц, Владимир Христианович), математичар, публициста, универзитетски професор (Владимир на Кљазми, Русија, 6. VI 1883 – Сјеница, 7. XI 1944). Студије математике на Харковском универзитету завршио 1906, када постаје главни уредник новина Волжанин, у граду Вољск у Саратовској губернији, и бива хапшен због леволибералних чланака. Магистарски испит из математике положио 1913. и тако постао кандидат за доктора наука. Од 1914. приватни је доцент Харковског универзитета, те професор Харковске девојачке школе (Вишег женског колегијума) и Харковског привредног института. После Фебруарске револуције изабран за члана новоформираног Академијског савеза априла 1917. Током година 1917–1919. активан и поштован члан руководства Народне партије слободе, писао чланке за страначке публикације. Током Руског грађанског рата био главни уредник харковских новина Нова Русија, већник Градске думе и члан Градске управе Харкова. Од 1919. добровољац у белогардејској армији на оклопном возу „На Москву", па активан учесник Белогардејског покрета на југу Русије, служио у возу „Грозни", при армији генерала П. Н. Врангела. До евакуације са Крима новембра 1920. сарађивао у новинама Јужна Русија и Глас Тауриде. Припадник Руске галипољске армије. У Београд долази 1922. и предаје математику у Руској гимназији. Један је од уредника руских београдских новина Новое время, где објављује приказе књига руских аутора и своје ставове о поделама у Руском општевојном савезу (РОВС). Сарадник у новинама руске емиграције у Београду Русское дело и Ведомости Русского охранного корпуса в Сербии, где објављује чланке и стихове. Tоком 1938–1939. пише текстове са сличном тематиком и за париски часопис РОВС Часовой. Стипендиста Руског научног института у Београду, где води математичке курсеве: Теорија вероватноће (1930, 1935), Теорија бројева (1933), Број π и проблеми повезани са њим (1934), Теорија површи (1936), Геометрија Лобачевског (1936–1937) и Аксиматизација геометрије (1937–1938). Функционер РОВС, а у време немачке окупације Србије приступио Руском заштитном корпусу, у саставу којег је погинуо током савезничког бомбардовања. Математичке радове, углавном из геометрије, објављивао, осим у издањима Руског научног института (К вопросу об определении абсолюта плоскости (1929), Об одном свойстве окружностей (1930), К вопросу об огибающих семейств плоских кривых, зависящих от одного параметра (1931), К вопросу об теории совершенных чисел (1933)), у издањима Српске краљевске академије и Универзитета у Београду. Аутор је више дела о руској армији и Русима у изгнанству (На Москву, Париз 1921, и Львов Н. Н., Русская армия на чужбине, Бг 1923; Русские в Галлиполи, 1920–1921, Берлин 1923; Годы: Очерки пятилетней борьбы, Бг 1926; и G. N. Leuchtenberg, Fünf Sturmjahre mit General Wrangel, Berlin 1927).

ДЕЛА: „Sur le lieu géométrique des points multiples d'une famille de courbes planes", Bulletin de l'Académie Royale de Belgique, 1931, Classe de Sciences, 5-e série, XVII, 2; „Несколько проблем, касающихся теории вероятностей", Записки Русского научного института в Белграде, 1937, 12; „Über die Zerteilung der Ebene durch ein einfaches Polygon", Publications Mathématiques de l'Université de Belgrade, 1938, VI–VII; „Beiträge zum axiomatischen Aufbau der Geometrie", Bulletin de l'Académie Royale Serbe. A. Sciences Mathématiques et Physiques, 1939.

ЛИТЕРАТУРА: „К 40-летию гибели проф. В. Х. Даватца", Наше вести, 1984, 397; „Русский научный институт", Вестник РОВС, 2005, 10–11; И. Б. Иванов, „Светлой памяти профессора В. Х. Даватца", Вестник РОВС, 2005, 10–11; М. Јовановић, „Руски научни институт у Београду 1928–1941. година", Годишњак за друштвену историју, 2004, 11, 2–3.

Александар Николић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)