ДИДАСКАЛ

ДИДАСКАЛ (грч. didavskalo": учитељ), теолог, односно свештено лице које је у дане без богослужења вршило надзор над црквеним школама и припремало будуће свештенике за рукоположење у Српској православној цркви. Д. су предавали богословље и поучавали у самој цркви (у патријаршијским школама) и ван њих, често и на народним скуповима. Познато је да су неки пећки патријарси при својој катедралној цркви плаћали д., а исто срећемо и код митрополита београдских и карловачких. Имали су велик углед и често су постајали епископи и виши црквени достојанственици. У српском народу је за учитеља дуго коришћен назив даскал, нарочито у јужним крајевима Србије и у Македонији. Дистинкција у односу на назив д. (дидаскалос) направљена је у периоду када су свештеници почели свој учитељски рад у световним школама, а нарочито када су се појавили световни учитељи. Подаци о даскалима су ретки и штури у XV и XVI в., док су веома многобројни и исцрпни у XVII и XVIII в.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Грујић, Азбучник Српске православне цркве, Бг 1993; Н. Трнавац, Лексикон историје педагогије српског народа, Бг 2012.

Н. Трнавац

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)