ДОБРОТВОРСТВО

ДОБРОТВОРСТВО, чин или осећај доброте или добре воље, као и добровољни поклон у новцу, радном учинку или дариваном времену онима којима је потребан. Д. и филантропија се најчешће користе као синоними. Термин филантропија се користи за давање од стране организације (било профитне или непрофитне), док се давање од стране појединаца назива индивидуалном филантропијом. Да би се направила разлика између ова два термина, д. се описује, пре свега, као хуманитарна помоћ, док се израз филантропија користи за давање које обухвата шири смисао, укључујући и развојне потребе, као што је подршка култури, науци, заштити животне средине или цивилном друштву и развоју демократије. Правне форме кроз које је могуће бављење хуманитарним радом су фондације и невладине организације (НВО). Правна форма НВО је разноврсна и зависи од закона и обичаја земље у којој функционишу. Међутим, добротворне организације које се могу наћи широм света су по својој природи готово исте.

Године 1601. Енглески парламент доноси Закон о коришћењу доброчинства (The Charitable Uses Act of 1601), који детаљно уређује врсте и циљеве доброчинства и услове који га детерминишу. Овај Закон је основа свих потоњих законских регулатива ове области. Током XIX в. обиље добротворних организација појавило се у Великој Британији у циљу ублажања веома лоших услова за живот радничке класе. У Америци се још 1643. на Харварду појављује прво организовано добротворно прикупљање средстава у сврху образовања. У Латинској Америци се 1727. јавља Група милосрдних сестара која пружа помоћ онима којима је потребна. После стицања независности (1776) у САД се 1835. појављује позоришни комад „Демократија у Америци" у којем се говори о предностима Америке и истиче филантропски дух Американаца. Међутим, добротворне организације се ослобађају порезa тек 1913.

Добротворна организација јесте врста непрофитне организације која се квалификује, према америчком Министарству финансија, за статус организација ослобођених од пореза. То обухвата организације које делају у добротворне сврхе -- верске, литерарне, образовне, научне, као и развој аматерског спорта или за спречавање окрутности према животињама. Постоје још неке организације које би могле испуњавати напред дефинисане услове, укључујући гробља, погребна предузећа, братске ложе, ветеранска удружења и сл. Да би у САД стекле статус добротворне организације, удружења морају да испуне неколико услова: да су организована као корпорације, да су од поверења, да нису акционарска удружења, да су организације које поседују акта предвиђена Законом, да ограниче активност на милосрђе и да трајно посвете своју имовину у добротворне сврхе. Организација се мора уздржати од предузимања низа других активности као што су учешће у политичким кампањама кандидата на локалном, државном или савезном нивоу, те да њен приход не користи било ком појединцу. Већина организација ослобођених од пореза дужна је да поднесе годишње финансијске извештаје на државном и федералном нивоу.

В. Гречић

Д. је давање без очекивања, а циљ је помоћ другоме. Најчешће се манифестује као хуманитарна помоћ, све више и као донаторство. Може бити индивидуално, корпоративно и државно. За разлику од доброчинства које је регулисано Законом о задужбинама и фондацијама као доброчиним организацијама, рад добротворних организација у Србији није регулисан посебним законом него се на њих односи Закон о удружењима (→ Друштвене организације и удружења грађана), у питањима која нису регулисана посебним законом. Уколико реализују програме од јавног интереса, на њих се односи Уредба о средствима за подстицање програма или недостајућих средстава за финасирање од јавног интереса која реализују удружења. Удружења и представништва страних удружења се региструју у Агенцији за привредне регистре и уписују у Регистар удружења и Регистар страних удружења. Удружења која се не упишу у регистар немају статус правног лица и на њих се примењују правна правила о грађанском ортаклуку. Министарство државне управе и локалне самоуправе решава по жалбама изјављеним на решења Агенције за привредне регистре, Регистратора који води Регистар удружења и Регистар страних удружења, те врши надзор над спровођењем Закона о удружењима, док инспекцијски надзор врши министарство преко управних инспектора Управног инспектората. Влада Републике Србије је основала и Канцеларију за сарадњу са цивилним друштвом.

Најпознатија српска добротворна организација је „Човекољубље" Српске православне цркве која има канцеларије у Србији, Републици Српској и Црној Гори. „Човекољубље" успешно сарађује и са државним институцијама и агенцијама: Националном службом за запошљавање у градовима Србије, Клиничко-болничким центром Србије, установама за децу лишену родитељског старања, центрима за социјални рад, различитим министарствима, локалним самоуправама итд. Такође сарађује и са многим хуманитарним и осталим организацијама цивилног друштва на целој територији свог деловања. На националном нивоу, „Човекољубље" је учествовало у изради Стратегије за смањење сиромаштва и Стратегије за одрживи развој. Поред тога, својим програмима доприноси имплементацији Националних стратегија за бригу о старијима и подршку особама оболелим од ХИВ/сиде у Србији.

Од страних хуманитарних организација у Србији најпознатији је „Црвени крст" који, у складу са Законом о Црвеном крсту Србије, остварује програме и активности који произлазе из циљева и задатака међународних покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца, и спроводи јавна овлашћења која му је поверила држава, као што су акције солидарности, припремање екипа прве помоћи или популаризовање добровољног давања крви. У складу са овим законом, за остваривање програма и јавних овлашћења средства се обезбеђују у буџету Републике Србије, буџету аутономне покрајине и буџету јединица локалне самоуправе (ЈЛС), и то преко државних органа, органа територијалне аутономије и ЈЛС надлежних за послове из области здравља и социјалне заштите, а додељују се организацијама Црвеног крста Србије на основу њихових годишњих програма рада и финансијских планова. Сва средства додељена Црвеном крсту подлежу систему контроле и ревизије у складу са законом.

С обзиром на то да удружења и друге организације цивилног друштва (ОЦД) могу да се финансирају из донација и хуманитарне помоћи, тај облик финансирања регулисан је Законом о донацијама и хуманитарној помоћи. Према овом закону, донације могу да буду у роби (осим дувана и дуванских прерађевина, алкохолних пића и путничких аутомобила), услугама, новцу, хартијама од вредности, имовинским и другим добрима. Због све већег значаја донација, појам д. се замењује појмом донаторство.

Појам потиче из средњег века када је почела да се развија пракса позната као меценатство. Донаторство крајем XX в. настаје у оквиру концепта друштвено одговорног понашања транснационалних и националних приватних и јавних привредних компанија. Синоним је корпоративно донаторство. Према подацима часописа Нова економија, пословни сектор је највећи дародавац (39% укупне суме), док удео истакнутих појединаца износи 4,3%. Најзначајнији донатори у Србији 2018. биле су приватне компаније: „НИС Петрол", „Phillip Morris", „Делта холдинг" и „Coca Cola HBC Srbija", а од појединаца највећу донацију је дао пензионер из Канаде Миломир Главчић. Према Закону о порезу на додату вредност, стране донације су ослобођене плаћања пореза, али домаће нису. Познат је пример колекције уметничких слика коју је компанија Tarkett из Бачке Паланке донирала Галерији Матице српске, а Влада Србије платила порез на донацију и ослободила компанију додатних трошкова.

Донације могу давати и стране амбасаде и агенције међу којима се у Водичу кроз потенцијалне изворе финансирања наводе: Агенција САД за међународни развој (USAID), Агенција Уједињених нација за избеглице (UNHCR), амбасаде Јапана, Канаде, Холандије и Норвешке у Републици Србији, Централно-европска иницијатива (CEI), мноштво организација Европске комисије: Еразмус+, Европа за грађане и грађанке, Програми прекограничне сарадње, као и многе друге.

Исто тако Република Србија донира помоћ Републици Српској и Црној Гори за различите намене, од борбе против заразне болести Covid-19 до изградње Српске куће у Подгорици. У оквиру пројекта „Србија за Србе из региона" Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије свим заинтересованим припадницима српске националне заједнице из држава у региону (Република Словенија, Република Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Република Северна Македонија, Румунија, Република Албанија и Мађарска) сваке године додељује стипендију Владе Републике Србије.

В. Ђукић

Прво добротворно друштво код Срба у САД основано је 1880. као Српско-црногорско литерарно и добротворно друштво, а организовано је са циљем промовисања социјалне и интелектуалне размене, као и успостављања система опште филантропије и доброчинства за српске раднике имигранте и трудбенике далеко од своје отаџбине. Оснивачи су били: Антоније Вукасовић, Јован Јововић, Јован Павковић, Крсто Гопчевић, Раде Беговић и Владимир Јововић, сви из Боке которске (која није тада била у саставу Црне Горе), Ђорђе С. Мартиновић из Црне Горе и Михаило Рашковић из Аустроугарске. За почасне чланове Друштво је изабрало (1882) Краља Милана I (Обреновића), Александра I (Обреновића), Књаза Николу I и његовог сина Данила и др. Друштво је донело правила за рад: „Циљ Друштва је узајамно потпомагање у нужди и болести, а читаоници поучење и ширење просвете не само међу члановима, него и осталог славенског сталежа находећи се у овом месту". На обележавању 25-годишњице рада (1905) Друштво је бројало преко 300 чланова. Тада је објављена спомен-књига Живот и рад Српско-црногорског литерарног и добротворног друштва у Сан Франциску, штампана ћирилицом, коју је приредио Владимир П. Поповић. Године 1909. након анексионе кризе БиХ, Друштву се припојило Српско добротворно друштво „Змај" (организовано 1904) са скоро две стотине чланова. Уочи I светског рата, Друштво је бројало преко 600 чланова.

Пре формирања нове југословенске државе 1918, Друштво је променило име у Прво српско добротворно друштво (ПСДД). Касније су јој се припојила још нека мања српско-црногорска друштва. ПСДД врши своју функцију и данас и има око 3.000 чланова. Сан Франциско је био један од првих центара српске имиграције у Северној Америци. Први српски пионири у Америци, који су се у време „златне грознице" доселили у Калифорнију, одиграли су важну улогу у успостављању темеља српских верских и културних институција у овој земљи. Кроз напоре Српско-црногорског литерарног и добротворног друштва, Калифорнија је постала место рођења првог српско-америчког листа (Слобода, 1893--1906), као и центар ширења облика српског црквеног живота и добротворних активности. Иако је гробље у Сан Франциску отворено 1854, српско гробље на Лаурел Хилу се помиње 1867. Међутим, са ширењем града гробље је затворено и пресељено. У Колми је од 1901. одобрен простор за гробље, где је ПСДД купило неколико хектара земљишта, а 1950. докупило је још. Гробље је отворено за сахрањивање православаца, укључујући Србе, Русе, Украјинце, Грке, Јермене и др. На обележавању 130-огодишњице оснивања Друштва, 3. V 2010, у Колми је отворен Српски културни центар у којем је и Музеј са експонатима и документима Друштва и библиотека „Nicholas Vucinich". У истом месту налази се и споменик оснивачима Друштва.

Данас, српска заједница, као мешавина потомака и нових имиграната, обухвата многобројне стручњаке лекаре, адвокате, инжењере, уметнике, изабране званичнике, судије, васпитаче, научнике, привреднике и друге појединце који су дали крупан допринос новој домовини и отаџбини. У протеклим годинама, ПСДД дало је све врсте помоћи, укључујући многобројне стипендије његовим члановима. Помогло је имигранте из отаџбине, обнову цркава и културних институција. Такође је послало помоћ отаџбини у новцу и медицинској опреми у време природних непогода и ратова, као и помоћ избеглицама.

У периоду историјског развоја српских заједница у расејању дужег од једног века, од Америке до Азије и од Европе до Аустралије, оснивала су се и након одређеног времена гасила добротворна удружења, показујући увек љубав према своме роду и солидарност на делу. За разлику од црквено-школских општина и кола српских сестара, добротворна друштва су најчешће имала краћи век трајања. Без обзира на то, када су браћа у отаџбини била у тешкоћама, почев од природних непогода до етничких сукоба и ратова, она су увек притицала у помоћ, пружајући материјалну и сваку другу подршку.

Хуманитарна организација „Срби за Србе" (Charity Organization „Serbs for Serbs"), регистрована 2007, јесте непрофитна, невладина, нестраначка организација удружених грађана чији су основни циљеви и задаци залагање за побољшање услова за живот и рад српских породица у земљама где се налази српски народ и где је помоћ потребна.

Мисија се огледа у подизању свести о српству, националној култури и српским коренима, са циљем да образује Србе у погледу самоспознаје властитог националног бића и да створи предуслове за организоване добротворне акције које ће финансирати Срби за помоћ Србима. Удружење је до сада организовало велик број хуманитарних акција за Србе повратнике са подручја бивше Републике Српске Крајине, затим Републике Српске, Републике Србије са нагласком на Косово и Метохију, те за Србе из Републике Црне Горе. Средства за добротворне акције се стичу путем добровољних прилога, чланарина и помоћи других добротворних организација, првенствено из дијаспоре. Због свесрпског карактера ове организације, седиште овог удружења није ограничено на једну државу насталу након распада Југославије него се налази у Републици Србији, Републици Српској, Републици Црној Гори и у дијаспори, у земљама као што су САД, Аустрија, Велика Британија и Швајцарска. Оне су фокусиране ка општим циљевима филантропске природе, ка добротворним, образовним, верским или другим активностима које служе јавном интересу или општем добру.

В. Гречић

ИЗВОРИ: Закон о удружењима, СГРС, 51/2009; Закон о порезу на додату вредност, СГРС, 84/2004, 86/2004, 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014, 68/2014, 142/2014, 5/2015, 83/2015, 5/2016, 108/2016, 7/2017, 113/2017, 13/2018, 30/2018, 4/2019, 72/2019, 8/2020; https://vodic.gradjanske.org/donatori/; http://galerijamaticesrpske.rs/2017/potpisivanje-akta-tarkett-gms-i-poseta-premijerke-ane-brnabic.html; https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/ovo-je-top-10-najve%C4%87ih-donatora-u-srbiji; www.covekoljublje.org/organizacioni-razvoj.html; www.srbizasrbe.org/.

ЛИТЕРАТУРА: H. T. Reiling, Federal Taxation, „What Is a Charitable Organization?", American Bar Association Journal, 1958, 44, 6; N. V. Vucinich, First Serbian Benevolent Society. 100th Anniversary Celebration 1880--1980, San Francisco 1980; В. Ђукић, Држава и култура, студије савремене културне политике, Бг 2012; J. Beer, The Philanthropic Revolution: An Alternative History of American Charity, Philadelphia 2015.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)